Program Savetovanja obuhvata sledeće naučne oblasti:
- AH – Analitička hemija/Analytical Chemistry
- BH – Biohemija/Biochemistry
- EH – Elektrohemija/Electrochemistry
- ZH – Zelena hemija/Green Chemistry
- MH – Medicinska hemija/Medicinal Chemistry
- NIH – Nastava i istorija hemije/Educational Chemistry and History of Chemistry
- NH – Neorganska hemija/Inorganic Chemistry
- OH – Organska hemija/Organic Chemistry
- TH – Teorijska hemija/Theoretical Chemistry
- FH – Fizička hemija/Physical Chemistry
- HŽS – Hemija životne sredine/Environmental Chemistry
- HI – Hemijsko inženjerstvo/Chemical Engineering
- HTM – Hemija i tehnologija materijala/Materials Chemistry and Technology
- HTH – Hemija i tehnologija hrane/Food Chemistry and Technology
- TI – Tekstilno inženjerstvo/Textile Engineering
Program
Četvrtak, 4.jun 2026 / Thursday, June 4, 2026
08:30-12:30
Registracija– Hol u prizemlju glavne zgrade
Registration – Lobby on the ground floor
08:30-09:00
Velika sala u prizemlju / Great hall on the ground floor
Postavljanje postera– Sesija 1/ Poster Mounting – Session 1
09:00-09:15
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Svečano otvaranje /Opening Ceremony
Plenarnapredavanja / Plenary Lectures
09:15-10:00
PP1
Prof. Dr. Tatjana N. Parac-Vogt
Department of Chemistry, KU Leuven, Belgium
Merging Nanoclusters with Biomolecules: From catalysis to supramolecular materials
10:00-10:45
PP2
Akademik Tanja Ćirković Veličković, redovni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Innovation in research on micro- and nanoplastics and their effects on human health
10:40-11:00
Koktel u holu na prvom spratu/ Cocktail in the lobby of the first floor
In memoriam
11.00 – 11.30
IM1
dr Vesna Mišković Stanković, dopisni član SANU i redovni profesor
Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Univerzitet Union – Nikola Tesla u Beogradu
IN MEMORIAM Prof. dr Branislav Nikolić (1943 – 2026)
Predavanje po pozivu / Invited Lecture
11:30-12:00
PPP1
dr Igor Pašti, dopisni član SANU i redovni profesor
Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
Novi elektrokatalizatori za proizvodnju vodonika alkalnom elektrolizom vode
Sale Instituta za hemiju na prvom spratu / Halls of the Department of Chemistry on the first floor
12:00-13:00
Usmena izlaganja / Oral presentations
12:00-13:00
Sala A/ Hall A
12:00-13:00
Sala B / Hall B
13:00-14:00
Ručak / Lunch
14:00-15:00
Velika sala u prizemlju/ Great hall on the ground floor
Poster sesija 1 / Poster session 1
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predavanje dobitnika medalje SHD za uspeh u nauci / Lecture by the winner of the SCS medal for success in science
15:00-15:30
MP1
dr Snežana Maletić, redovni profesor
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Biougalj i zagađujuće materije
15:30-16:00
Prezentacija projekta Vivendi / Presentation of the project Vivendi
16:00-16:15
Predstavljanje knjige „Zelena hemija” / Presentation of the book „Green Chemistry”
16:30-19:30
IZLET/ EXCURSION
20:00-
Večera u restoranu „ŽenevaLux” / Dinner in the restaurant „Ženeva Lux”
Petak, 5. jun 2026 / Friday, June 5, 2026
08:30-12:30
Registracija – Hol u prizemlju glavne zgrade
Registration – Lobby on the ground floor
08:30-09:00
Velika sala u prizemlju / Great hall on the ground floor
Postavljanje postera – Sesija 2/ Poster Mounting – Session 2
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Plenarno predavanje / Plenary Lecture
09:00-09:45
PP3
Akademik Ivan Gutman, profesor emeritus
Univerzitet u Kragujevcu
Balada o somborskom indeksu
Predavanja po pozivu / Invited Lectures
09:45-10:15
PPP2
dr Filip Bihelović, vanredni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Indolski alkaloidi – od totalne sinteze do razvoja novih reakcija
10:15-10:30
Koktel u holu na prvom spratu / Cocktail in lobby on the first floor
In memoriam
10:30-11:00
IM2
dr Natalija Polović, redovni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
IN MEMORIAM Prof. dr Ratko M. Jankov (1945 – 2026)
Predavanje po pozivu / Invited Lecture
11:00-11:30
PPP3
dr Vladimir Mihailović, vanredni profesor
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevac
Fitohemijski profil i biološki potencijal lekovitih biljaka Srbije bogatih sekoiridoidima i ruzmarinskom kiselinom: od tradicionalne upotrebe do savremenih farmakoloških i nanotehnoloških primena
Sale Instituta za hemiju na prvom spratu / Halls of the Department of Chemistry on the first floor
11:30-12:30
Usmena izlaganja / Oral presentations
11:30-13:00
SalaA/ Hall A
11:30-13:00
SalaB/ Hall B
13:00-14:00
Ručak / Lunch
14:00-16:00
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Panel diskusija (Nastava hemije) / Panel discussion (Chemistry Teaching)
Velika sala u prizemlju / Great hall on the ground floor
16:00-17:00
Poster sesija 2 / Poster session 2
17:00-17:30
Zatvaranje Savetovanja i dodela nagrada i priznanja/ Closing ceremony of the Meeting and the awarding of prizes
Plenarna predavanja
Akademik Ivan Gutman, profesor emeritus
Univerzitet u Kragujevcu
Balada o somborskom indeksu
Akademik Tanja Ćirković Veličković, redovni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Inovacije u istraživanju mikro- i nanoplastike i njihovih efekata na ljudsko zdravlje
Dr Tanja Ćirković Veličković je redovni profesor biohemije na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pored toga, obavlja funkciju rukovodioca Centra izvrsnosti za molekularnu nauku o hrani i rukovodilac je istraživačke grupe za proteomiku na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je biohemiju na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a dalje se usavršavala iz molekularne imunologije tokom postdoktorskih studija na Departmanu za medicinu Karolinskog instituta u Stokholmu, Švedska, 2004. godine. Član je grupe za proteomiku hrane i ishrane Evropskog proteomskog udruženja. Bila je član Saveta Organizacije za humani proteom (HUPO) (2015–2017), član upravljačke grupe HUPO inicijative za hranu i ishranu (od 2017) i predsednik Srpskog proteomskog udruženja (2015–2023). Od 2018. godine član je Srpske akademije nauka i umetnosti.
Njena glavna istraživačka interesovanja obuhvataju identifikaciju alergenih proteina u hrani i proučavanje posttranslacionih i hemijskih modifikacija koje nastaju tokom prerade hrane i izloženosti životnoj sredini. Njena istraživanja usmerena su na efekte uslova obrade, matriksa hrane i kontaminanata na strukturu proteina, varenje i biološku aktivnost, kao i na interakcije protein-ligand u složenim prehrambenim sistemima. U svom radu primenjuje masenu spektrometriju visoke rezolucije u istraživanjima koja obuhvataju nauke o hrani, ishrani i životnoj sredini. Objavila je više od 150 radova u međunarodnim časopisima (Web of Science), jednu naučnu monografiju i sedam poglavlja u knjigama. Citiranost: više od 6900 citata, h-indeks 47.
Dr Tatjana N. Parac-Vogt, redovni profesor
Departzman za hemiju, KU Luven, 3001 Luven, Belgija
Spajanje nanoklastera sa biomolekulima: od katalize do supramolekulskih materijala
Tatjana N. Parac-Vogt je redovni profesor i rukovodilac Laboratorije za bioorgansku hemiju na KU Luven, gde radi na interdisciplinarnim istraživanjima na granici neorganske hemije, biohemije, nauke o materijalima i katalize. Njene glavne istraživačke oblasti obuhvataju razvoj kompleksa i materijala zasnovanih na metalnim klasterima, kao što su polioksometalati (POM) i metal-organske strukture (MOF), za biološki važne reakcije sa biomolekulima i model-sistemima. Grupa takođe razvija nove hibridne strukture zasnovane na polioksometalatima, koristeći principe biomolekulskog prepoznavanja i supramolekulske hemije. Tatjana je dobitnica nagrade IUPAC 2023 „Distinguished Women in Chemistry and Chemical Engineering“. Član je Kraljevskog hemijskog društva (Royal Society of Chemistry) i izabrana je za Chemistry Europe Fellow (klasa 2020/2021), što predstavlja najviše priznanje koje dodeljuje udruženje evropskih hemijskih društava. Tatjana je urednik časopisa ACS Central Science i član odbora časopisa Inorganic Chemistry u izdanju American Chemical Society. Takođe je član uređivačkog odbora časopisa Chemical Society Reviews. U periodu 2012–2016. bila je predsednica organizacije BeWiSe (Belgian Women in Science Association), neprofitne organizacije koja podržava ulogu i položaj žena u nauci, a trenutno je član upravnog odbora. Aktivno se zalaže za promociju rodne i kulturne raznolikosti u radnom okruženju i posvećena je mentorstvu mladih naučnica, kako u okviru BeWiSe, tako i na KU Luven.
Predavanja po pozivu
dr Igor Pašti, dopisni član SANU i redovni profesor
Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
Novi elektrokatalizatori za proizvodnju vodonika alkalnom elektrolizom vode
Igor Pašti je redovni profesor na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu za fizičku hemiju, gde predaje Elektrohemiju i nekoliko predmeta usmerenih na fizičku hemiju materijala. Diplomirao je fizičku hemiju 2007. godine, a doktorirao 2009. godine na Univerzitetu u Beogradu. Njegovo istraživanje je fokusirano na na katalizu i fenomene na faznim granicama, sa posebnim akcentom dizajn i razvoj novih materijala za elektrohemijsku konverziju energije. Objavio je više od 200 recenziranih radova u međunarodnim naučnim časopisima, tri patenta i tri univerzitetska udžbenika. Njegovi radovi citirani su preko 6000 puta. Od 2024. godine je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
dr Filip Bihelović, vanredni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Indolski alkaloidi – od totalne sinteze do razvoja novih reakcija
Filip Bihelović je rođen 1981. godine, odrastao i obrazovao se u Beogradu. Završio je Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu kao student generacije, na kome se zaposlio i doktorirao 2011. godine u grupi profesora Saičića, na temu “Totalna sinteza abisomicina C”. Postdoktorske studije završio je na Ludvig Maksimilijan Univerzitetu u Minhenu (Nemačka), u grupi profesora Dirka Traunera. Trenutno je vanredni profesor na Katedri za organsku hemiju; u nastavi je angažovan na predmetima iz oblasti organske sinteze i mehanističke organske hemije. Autor je dva univerzitetska udžbenika, jednog univerzitetskog praktikuma i jednog srednjoškolskog udžbenika. Glavna interesovanja prof. Bihelovića su u oblasti organske sinteze, ponajviše totalne sinteze topološki kompleksnih i biološki aktivnih, policikličnih indolskih alkaloida. Paralelno s time, istraživanja su usmerena i ka razvoju novih organskih reakcija i sintetičkih metodologija, prevashodno onih zasnovanih na domino-reakcijama. U svom dosadašnjem radu, prof. Bihelović ostvario je totalne sinteze nekoliko izuzetno kompleksnih prirodnih proizvoda (abisomicina C, krokadžina, alstoskolarisina A i alstonlarsina A), a dobijeni rezultati publikovani su u više radova, među kojima se ističu četiri publikacije u časopisu AngewandteChemieInternationalEdition. Zbog rezultata ostvarenih u naučnom domenu, dobitnik je nekoliko nacionalnih nagrada i priznanja, od koji se ističu nagrada kompanije Philip Morris 2016. godine (Start up for science) i nagrada Zadužbine Đoka Vlajković za najbolji naučni rad mladih naučnika Univerziteta u Beogradu objavljen tokom 2016. godine. Uspeh u naučnoistraživačkom radu prepoznat je i na međunarodnom nivou, uredništvo časopisa Synthesis, Synlett i Synfacts renomiranog izdavača ThiemeChemistry dodelilo je 2022. godine prof. Biheloviću specijalno priznanje za ostvarena dostignuća.
dr Vladimir Mihailović, vanredni profesor
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevac
Fitohemijski profil i biološki potencijal lekovitih biljaka Srbije bogatih sekoiridoidima i ruzmarinskom kiselinom: od tradicionalne upotrebe do savremenih farmakoloških i nanotehnoloških primena
Vladimir Mihailović je rođen 1984. godine u Kragujevcu. Diplomirao je hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 2009. godine, gde je i odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti biohemije 2013. godine. Od 2011. godine zaposlen je na Institutu za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. U zvanje docenta za užu naučnu oblast biohemija izabran je 2016. godine, a u zvanje vanrednog profesora 2026. godine na istom fakultetu. Postdoktorsko usavršavanje obavio je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Bavi se istraživanjima hemijskog sastava lekovitih biljaka, njihove primene u tretmanu poremećaja povezanih sa oksidativnim stresom, antimikrobnog potencijala lekovitih biljaka i prirodnih proizvoda, biohemijskih efekata sekundarnih metabolita biljaka u in vitro i in vivo uslovima, kao i primenom sekundarnih metabolita biljaka u zelenoj hemiji i nanotehnologiji. Rezultate svog naučnog rada publikovao je u okviru 73 naučna rada u međunarodnim časopisima, 5 poglavlja u knjigama renomiranih međunarodnih izdavača i više od 100 publikacija sa naučnih konferencija. Citiranost naučnih rezultata V. Mihailovića, isključujući autocitate, iznosi 1815 (h-indeks 24). Bio je mentor 3 odbranjene doktorske disertacije. Od 2011. do 2019. godine bio je učesnik projekta finansiranog od strane resornog ministarstva Republike Srbije. Bio je rukovodilac jednog međunarodnog projekta bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Slovenije (2023–2025) i učesnik projekta bilateralne saradnje između Republike Austrije i Republike Srbije (2022–2024). U okviru Erazmus+ programa mobilnosti nastavnika, boravio je na Fakultetu za farmaciju u Solunu 2019. godine i na Fakultetu za biotehničke nauke u Bitolju 2021. godine. Član je Srpskog hemijskog društva i potpredsednik Biohemijskog društva Srbije.
Predavanje dobitnika medalje SHD za za izvanredne rezultate u nauci u nauci za 2024. godinu
dr Snežana Maletić, redovni profesor
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Biougalj i zagađujuće supstance u zemljištu ka održivim rešenjima za zaštitu životne sredine
Dr Snežana Maletić, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Njena naučno-istraživačka delatnost usmerena je na remedijaciju zemljišta, sa posebnim akcentom na primenu ugljeničnih materijala, naročito biougljeva, u svrhu sanacije zagađenih područja. Dr Maletić se takođe bavi ispitivanjim fitoremedijacije zagađenih lokaliteta. Njena istraživanja obuhvataju ispitivanje sorpciono-desorpcionih procesa i transportnih procesa kroz zemljište, procenu biodostupnost i biodegradabilnost, i fitotoksičnost zgađujućih supstanci. Dr Snežana Maletić je u okviru svog naučnoistraživačkog rada ostvarila brojne rezultate. Rukovodila je više nacionalnih i međunarodnih projekata, od kojih su najznačajniji: Horizon Europe projekat TwinSubDyn (GA 101059546), projekat finansiran od strane Fonda za nauku RS ReNBES (GA 6769), Horizon 2020 projekat (Phy2Climate, GA 101006912) gde je bila rukovodilac srpskog dela tima i bilateralni projekta između Republike Srbije i Narodne Republike Kine. Dr Maletić je učestvovala na više od 30 međunarodnih i nacionalnih projekata. Pored naučnih, učestvovala je u preko 20 projekata vezanih za privredu. Dr Maletić je objavila je ukupno 97 radova na SCI listi, njen h indeks iznosi 26. Dobitnik je priznanje za naučnu izuzetnost istraživačima na teritoriji AP Vojvodine za 2022. godinu, kao i Medalje za za izvanredne rezultate u nauci za 2024. godinu od strane Srpskog hemijskog društva.
Sećanje na nedavno preminule zaslužne članove SHD
dr Vesna Mišković Stanković, dopisni član SANU i redovni profesor
Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Univerzitet Union – Nikola Tesla u Beogradu
IN MEMORIAM Prof. dr Branislav Nikolić (1943–2026)
Prof. dr Vesna Mišković Stanković, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor Fakulteta za ekologiju i zaštitu životne sredine Univerziteta Union -Nikola Tesla u Beogradu. Bila je redovni profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu i gostujući profesor na Univerzitetu u Trentu (Italija), Univerzitetu Ohajo (SAD), Univerzitetu Laval (Kanada), Šandong univerzitetu, Jangsu Normal univerzitetu i Fudan univerzitetu (Kina), kao i na Kjung Hi univerzitetu u Seulu (Južna Koreja). Bavi se istraživanjima u oblasti materijala, biomaterijala, elektrohemije i korozije. Autor je 1 istaknute monografije međunarodnog značaja, 8 poglavlja u istaknutim monografijama međunarodnog značaja, 1 monografije nacionalnog značaja, 165 radova u časopisima na SCI listi i 44 u nacionalnim časopisima, 324 rada na konferencijama (201 međunarodnih i 123 nacionalnih), 55 predavanja po pozivu, 2 tehnička rešenja, 2 prototipa, 2 patenta, 29 naučnih projekata (14 međunarodnih i 15 nacionalnih). Citiranost je 5621, h-indeks 45 (Scopus), odnosno 7381, h-indeks 52 (Google Scholar). Nalazi se na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu iz svih oblasti nauke koju objavljuje Stanford univerzitet (Stanford University Top 2% Scientists) za karijeru i za pojedinačnu 2019–2024. Dobitnik je 7 zlatnih, 2 srebrne i 1 bronzane medalje na međunarodnim i 3 zlatne medalje na nacionalnim takmičenjima inovacija. Zaslužni je član, počasni član i bivši predsednik (2017–2021) Srpskog hemijskog društva, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije, član Naučnog društva Srbije, član Međunarodnog društva za elektrohemiju i član Američkog elektrohemijskog društva.
dr Natalija Đ. Polović, redovni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
IN MEMORIAM Prof. dr Ratko M. Jankov (1945–2026)
Dr Natalija Đ. Polović je redovni profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za biohemiju, gde se bavi istraživanjima u oblasti biohemije i biofizike bioloških makromolekula. Osnovne, magistarske i doktorske studije hemijskih nauka završila je na istom fakultetu u široj grupi profesora Jankova, a potom se usavršavala na postdoktorskim studijama na Karolinska institutu u Švedskoj. U svom naučnom radu fokusirana je na proučavanje strukture i dinamike proteina, sa posebnim akcentom na karakterizaciju konformacionih promena proteina u in vitro uslovima. Njena istraživanja obuhvataju procese uvijanja, pogrešnog uvijanja i nenativne agregacije proteina, kao i identifikaciju i analizu međuproizvoda u tim procesima. Poseban deo njenog rada odnosi se na amiloide, kako njihovu pripremu i karakterizaciju, tako i njihovu primenu kao nanomaterijala. Takođe se bavi razvojem testova za detekciju i kvantifikaciju amiloidnih fibrila i oligomera, što ima značaj u razumevanju i dijagnostici neurodegenerativnih bolesti i primenu u biotehnologiji.