Program

Program Savetovanja obuhvata sledeće naučne oblasti:

AH – Analitička hemija/Analytical Chemistry
BH – Biohemija/Biochemistry
EH – Elektrohemija/Electrochemistry
ZH – Zelena hemija/Green Chemistry
MH – Medicinska hemija/Medicinal Chemistry
NIH – Nastava i istorija hemije/Educational Chemistry and History of Chemistry
NH – Neorganska hemija/Inorganic Chemistry
OH – Organska hemija/Organic Chemistry
TH – Teorijska hemija/Theoretical Chemistry
FH – Fizička hemija/Physical Chemistry
HŽS – Hemija životne sredine/Environmental Chemistry
HI – Hemijsko inženjerstvo/Chemical Engineering
HTM – Hemija i tehnologija materijala/Materials Chemistry and Technology
HTH – Hemija i tehnologija hrane/Food Chemistry and Technology
TI – Tekstilno inženjerstvo/Textile Engineering

Četvrtak, 4.jun 2026 / Thursday, June 4, 2026

08:30-12:30
Registracija– Hol u prizemlju glavne zgrade
Registration – Lobby on the ground floor

08:30-09:00
Postavljanje postera– Sesija 1/ Poster Mounting – Session 1
BH, EH, FH, HTH, HTM, NH, TH
Hol Instituta za hemiju na prvom spratu / Lobby of the Institute of Chemistry at the first floor

09:00-09:15
Svečano otvaranje /Opening Ceremony
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor

09.15– 10.45
Plenarna predavanja / Plenary Lectures
dr Igor Pašti, dopisni član SANU i redovni profesor

09:15-10:00
PP1
dr Tatjana N. Parac-Vogt
Institut za hemiju, KU Luven, Belgija
Veštački enzimi zasnovani na metal-okso klasterima: od diskretnih vrsta do metal-organskih mreža

10:00-10:45
PP2
Akademik Tanja Ćirković Veličković, redovni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Inovacije u istraživanjima mikro- i nanoplastike i njihovih efekata na zdravlje ljudi

10:40-11:00
Koktel u holu na prvom spratu/ Cocktail in the lobby of the first floor

In memoriam

11.00 – 11.30
Predavanje po pozivu / Invited Lecture
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
dr Igor Opsenica, redovni profesor

PPP1
dr Igor Pašti, dopisni član SANU i redovni profesor
Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
Novi elektrokatalizatori za proizvodnju vodonika alkalnom elektrolizom vode

11.30– 12.00
IN MEMORIAM
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
dr Igor Opsenica, redovni profesor

IM-1
dr Vesna Mišković Stanković, dopisni član SANU i redovni profesor
Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Univerzitet Union – Nikola Tesla u Beogradu
N MEMORIAM Prof. dr Branislav Nikolić (1943 – 2025)

12:00-12:45
Prezentacija projekta Vivendi / Presentation of the project Vivendi
Predstavljanje knjige „Zelena hemija” / Presentation of the book „Green Chemistry”
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
dr Melina Kalagasidis Krušić, redovni profesor

13:00-14:00
Ručak / Lunch
Hol Instituta za fiziku / Lobby of the Institute of Physics

14:00-15:00
Poster sesija 1 / Poster session 1
BH, EH, FH, HTH, HTM, NH, TH
Hol Instituta za hemiju na prvom spratu / Lobby of the Institute of Chemistry at the first floor

15:00-15:30
Predavanje dobitnika medalje SHD za izvanredne rezultate u nauci / Lecture by the winner of the SCS medal for extraordinary results in science
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
dr Aleksandra Dapčević, redovni profesor

MP-1
dr Snežana Maletić, redovni profesor
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Biougalj i zagađujuće supstance u zemljištu: ka održivim rešenjima za zaštitu životne sredine

15:30-16:15
Usmena izlaganja / Oral presentations
SaleInstituta za hemiju na prvom spratu / Halls of the Institute of Chemistry on the first floor

SalaA/ Hall A
Predsedavajući / Chairperson
dr Slavko Radenković, vanredni profesor

15:30-15:45
O-TH-1
dr Stanka Jerosimić, redovni profesor
Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
Regresija zasnovana na Gausovom procesu kao alat u teorijskoj spektroskopiji malih molekula

15:45-16:00
O-TH-2
dr Slađana Đorđević, asistent
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Pojava σ-aromatičnosti kod dikatjona halogenovanih cikloalkana

16:00-16:15
O-TH-3
dr Dušan Malenov, docent
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Od steking interakcija do vodoničnih veza – kristalografska i DFT priča o dimerima triazina

SalaB / Hall B
Predsedavajući / Chairperson
dr Vladimir Petrović, vanredni profesor

15.30–15.45
O-HZS-1 Marija Kuč, student doktorskih studija
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Sinergistički efekat sunčevog zračenja i hipohlorita na degradaciju 4-MBC u vodi

15.45 – 16.00
O-OH-1
dr Sanja Đokić, asistent
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Totalna sinteza melodorinola i acetilmelodorinola iz D-arabinoze

16.00 – 16.15
O-ZH-1
dr Sanja Savić, docent
Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu
Zelena ekstrakcija pektina iz jabučne kaše primenom dubokih eutektičkih rastvarača

16.30 – 19.30
IZLET/ EXCURSION

20.00 –
Večera u restoranu „ŽenevaLux” / Dinner in the restaurant „Ženeva Lux”

Petak, 5. jun 2026 / Friday, June 5, 2026

08:30-12:30
Registracija– Hol u prizemlju glavne zgrade
Registration – Lobby on the ground floor

08:30-09:00
Postavljanje postera– Sesija2/ Poster Mounting – Session 2
HŽS, MH, OH, ZH
Hol Instituta za hemiju na prvom spratu / Lobby of the Institute of Chemistry at the first floor

09:00-09:45
Plenarno predavanje / PlenaryLecture
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
Akademik Miloš Đuran

PP-3
Akademik Ivan Gutman, profesor emeritus
Univerzitet u Kragujevcu
Balada o somborskom indeksu

09:45-10:15
Predavanje po pozivu / Invited Lecture
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
Akademik Miloš Đuran

PPP-2
dr Filip Bihelović, vanredni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Indolski alkaloidi – od totalne sinteze do razvoja novih reakcija

10:15-10:30
Koktel u holu na prvom spratu / Cocktail in lobby on the first floor

10.30 – 11.00
Predavanje po pozivu / Invited Lecture
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
dr Biljana Petrović, redovni profesor

PPP-3
dr Vladimir Mihailović, vanredni profesor
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevac
Fitohemijski profil i biološki potencijal lekovitih biljaka Srbije bogatih sekoiridoidima i ruzmarinskom kiselinom: od tradicionalne upotrebe do savremenih farmakoloških i nanotehnoloških primena

11.00– 11.30
IN MEMORIAM
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
dr Biljana Petrović, redovni profesor

IM-2
dr Natalija Polović, redovni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
IN MEMORIAM Prof. dr Ratko M. Jankov (1945 – 2026)

11.30–12.45
Usmena izlaganja / Oral presentations
SaleInstituta za hemiju na prvom spratu / Halls of the Institute of Chemistry on the first floor

SalaA/ Hall A
Predsedavajući / Chairperson
dr Života Selaković, docent

11.30–11.45
O-MH-1
dr Aleksa Alargić, student doktorskih studija
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Od SMILES do konformacije vezivanja: automatizovani molekulski doking i validacija zasnovana na redokingu

11.45 – 12.00
O-MH-2
dr Jovica Branković, asistent
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Insilico ispitivanje interakcija odabranih derivata piridina sa proteinima Andeshantavirusa12.00 – 12.15

12.00 – 12.15
O-MH-3
Đorđe Janković, istraživač saradnik
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Sinteza i invitro ispitivanje vezivanja novih steroidnih derivata za androgene receptore

12.15 – 12.30
O-MH-4
dr Milan Mladenović, redovni profesor
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
TERNARYION: modeliranje PROTAC ternarnih kompleksa

12.30 – 12.45
O-MH-5
dr Andrea Nikolić, docent
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
PhotoSCLART: Pregled projekta i rezultati ostvareni u prve dve godine projekta

Sala B / Hall B
Predsedavajući / Chairperson
dr Jovana Bogojeski, vanredni profesor

11.30–11.45
O-NH-1
Ana Kandić, istraživač pripravnik
Inovacioni centar Hemijskog fakulteta u Beogradu, d.o.o.
Podešavanje katalitičkih svojstava renijum(V)-kompleksa strukturnom modifikacijom liganada

11.45 – 12.00
O-NH-2
Bojana Pantović, istraživač saradnik
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Struktura i BSA/DNA interakcije {[Ba(H₂O)₄][Ba(2-OH-1,3-pdta)]}_n·2H₂O kompleksa

12.00 – 12.15
O-NH-3
dr Tamara Petrović, naučni saradnik
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Iridijum(III) kompleks: sinteza, karakterizacija i citotoksična aktivnost

12.15 – 12.30
O-AH-1
Katarina Postolović, istraživač saradnik
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Primena elektrode od modifikovanog staklastog ugljenika za simultano određivanje triptofana, askorbinske i mokraćne kiseline

13.00–14.00
Ručak / Lunch
Hol Instituta za fiziku / Lobby of the Institute of Physics

14.00 – 16.00
Panel diskusija (Nastava hemije) / Panel discussion (Chemical Education)
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor
Predsedavajući / Chairperson
dr Jelena Đurđević Nikolić, docent
dr Dragica Trivić, redovni profesor
dr Suzana Jovanović-Šanta, redovni profesor
Nastava hemije u školama: ko i na osnovu čega kreira planove i programe?

16.00–17.00
Poster sesija 2 / Poster session 2
HŽS, MH, OH, ZH
Hol Instituta za hemiju na prvom spratu / Lobby of the Institute of Chemistry at the first floor

17.00 – 17.30
Zatvaranje Savetovanja i dodela nagrada i priznanja/ Closing ceremony of the Meeting and the awarding of prizes
Velika sala na prvom spratu / Great hall on the first floor

Plenarna predavanja

Akademik Ivan Gutman, profesor emeritus

Univerzitet u Kragujevcu

Balada o somborskom indeksu

Akademik Tanja Ćirković Veličković, redovni profesor

Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Inovacije u istraživanju mikro- i nanoplastike i njihovih efekata na ljudsko zdravlje

Dr Tanja Ćirković Veličković je redovni profesor biohemije na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pored toga, obavlja funkciju rukovodioca Centra izvrsnosti za molekularnu nauku o hrani i rukovodilac je istraživačke grupe za proteomiku na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je biohemiju na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a dalje se usavršavala iz molekularne imunologije tokom postdoktorskih studija na Departmanu za medicinu Karolinskog instituta u Stokholmu, Švedska, 2004. godine. Član je grupe za proteomiku hrane i ishrane Evropskog proteomskog udruženja. Bila je član Saveta Organizacije za humani proteom (HUPO) (2015–2017), član upravljačke grupe HUPO inicijative za hranu i ishranu (od 2017) i predsednik Srpskog proteomskog udruženja (2015–2023). Od 2018. godine član je Srpske akademije nauka i umetnosti.

Njena glavna istraživačka interesovanja obuhvataju identifikaciju alergenih proteina u hrani i proučavanje posttranslacionih i hemijskih modifikacija koje nastaju tokom prerade hrane i izloženosti životnoj sredini. Njena istraživanja usmerena su na efekte uslova obrade, matriksa hrane i kontaminanata na strukturu proteina, varenje i biološku aktivnost, kao i na interakcije protein-ligand u složenim prehrambenim sistemima. U svom radu primenjuje masenu spektrometriju visoke rezolucije u istraživanjima koja obuhvataju nauke o hrani, ishrani i životnoj sredini. Objavila je više od 150 radova u međunarodnim časopisima (Web of Science), jednu naučnu monografiju i sedam poglavlja u knjigama. Citiranost: više od 6900 citata, h-indeks 47.

Dr Tatjana N. Parac-Vogt, redovni profesor

Departzman za hemiju, KU Luven, 3001 Luven, Belgija

Spajanje nanoklastera sa biomolekulima: od katalize do supramolekulskih materijala
Tatjana N. Parac-Vogt je redovni profesor i rukovodilac Laboratorije za bioorgansku hemiju na KU Luven, gde radi na interdisciplinarnim istraživanjima na granici neorganske hemije, biohemije, nauke o materijalima i katalize. Njene glavne istraživačke oblasti obuhvataju razvoj kompleksa i materijala zasnovanih na metalnim klasterima, kao što su polioksometalati (POM) i metal-organske strukture (MOF), za biološki važne reakcije sa biomolekulima i model-sistemima. Grupa takođe razvija nove hibridne strukture zasnovane na polioksometalatima, koristeći principe biomolekulskog prepoznavanja i supramolekulske hemije. Tatjana je dobitnica nagrade IUPAC 2023 „Distinguished Women in Chemistry and Chemical Engineering“. Član je Kraljevskog hemijskog društva (Royal Society of Chemistry) i izabrana je za Chemistry Europe Fellow (klasa 2020/2021), što predstavlja najviše priznanje koje dodeljuje udruženje evropskih hemijskih društava. Tatjana je urednik časopisa ACS Central Science i član odbora časopisa Inorganic Chemistry u izdanju American Chemical Society. Takođe je član uređivačkog odbora časopisa Chemical Society Reviews. U periodu 2012–2016. bila je predsednica organizacije BeWiSe (Belgian Women in Science Association), neprofitne organizacije koja podržava ulogu i položaj žena u nauci, a trenutno je član upravnog odbora. Aktivno se zalaže za promociju rodne i kulturne raznolikosti u radnom okruženju i posvećena je mentorstvu mladih naučnica, kako u okviru BeWiSe, tako i na KU Luven.

Predavanja po pozivu

dr Igor Pašti, dopisni član SANU i redovni profesor

Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu

Novi elektrokatalizatori za proizvodnju vodonika alkalnom elektrolizom vode
Igor Pašti je redovni profesor na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu za fizičku hemiju, gde predaje Elektrohemiju i nekoliko predmeta usmerenih na fizičku hemiju materijala. Diplomirao je fizičku hemiju 2007. godine, a doktorirao 2009. godine na Univerzitetu u Beogradu. Njegovo istraživanje je fokusirano na na katalizu i fenomene na faznim granicama, sa posebnim akcentom dizajn i razvoj novih materijala za elektrohemijsku konverziju energije. Objavio je više od 200 recenziranih radova u međunarodnim naučnim časopisima, tri patenta i tri univerzitetska udžbenika. Njegovi radovi citirani su preko 6000 puta. Od 2024. godine je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

dr Filip Bihelović, vanredni profesor

Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Indolski alkaloidi – od totalne sinteze do razvoja novih reakcija
Filip Bihelović je rođen 1981. godine, odrastao i obrazovao se u Beogradu. Završio je Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu kao student generacije, na kome se zaposlio i doktorirao 2011. godine u grupi profesora Saičića, na temu “Totalna sinteza abisomicina C”. Postdoktorske studije završio je na Ludvig Maksimilijan Univerzitetu u Minhenu (Nemačka), u grupi profesora Dirka Traunera. Trenutno je vanredni profesor na Katedri za organsku hemiju; u nastavi je angažovan na predmetima iz oblasti organske sinteze i mehanističke organske hemije. Autor je dva univerzitetska udžbenika, jednog univerzitetskog praktikuma i jednog srednjoškolskog udžbenika. Glavna interesovanja prof. Bihelovića su u oblasti organske sinteze, ponajviše totalne sinteze topološki kompleksnih i biološki aktivnih, policikličnih indolskih alkaloida. Paralelno s time, istraživanja su usmerena i ka razvoju novih organskih reakcija i sintetičkih metodologija, prevashodno onih zasnovanih na domino-reakcijama. U svom dosadašnjem radu, prof. Bihelović ostvario je totalne sinteze nekoliko izuzetno kompleksnih prirodnih proizvoda (abisomicina C, krokadžina, alstoskolarisina A i alstonlarsina A), a dobijeni rezultati publikovani su u više radova, među kojima se ističu četiri publikacije u časopisu AngewandteChemieInternationalEdition. Zbog rezultata ostvarenih u naučnom domenu, dobitnik je nekoliko nacionalnih nagrada i priznanja, od koji se ističu nagrada kompanije Philip Morris 2016. godine (Start up for science) i nagrada Zadužbine Đoka Vlajković za najbolji naučni rad mladih naučnika Univerziteta u Beogradu objavljen tokom 2016. godine. Uspeh u naučnoistraživačkom radu prepoznat je i na međunarodnom nivou, uredništvo časopisa Synthesis, Synlett i Synfacts renomiranog izdavača ThiemeChemistry dodelilo je 2022. godine prof. Biheloviću specijalno priznanje za ostvarena dostignuća.

dr Vladimir Mihailović, vanredni profesor

Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevac

Fitohemijski profil i biološki potencijal lekovitih biljaka Srbije bogatih sekoiridoidima i ruzmarinskom kiselinom: od tradicionalne upotrebe do savremenih farmakoloških i nanotehnoloških primena
Vladimir Mihailović je rođen 1984. godine u Kragujevcu. Diplomirao je hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 2009. godine, gde je i odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti biohemije 2013. godine. Od 2011. godine zaposlen je na Institutu za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. U zvanje docenta za užu naučnu oblast biohemija izabran je 2016. godine, a u zvanje vanrednog profesora 2026. godine na istom fakultetu. Postdoktorsko usavršavanje obavio je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Bavi se istraživanjima hemijskog sastava lekovitih biljaka, njihove primene u tretmanu poremećaja povezanih sa oksidativnim stresom, antimikrobnog potencijala lekovitih biljaka i prirodnih proizvoda, biohemijskih efekata sekundarnih metabolita biljaka u in vitro i in vivo uslovima, kao i primenom sekundarnih metabolita biljaka u zelenoj hemiji i nanotehnologiji. Rezultate svog naučnog rada publikovao je u okviru 73 naučna rada u međunarodnim časopisima, 5 poglavlja u knjigama renomiranih međunarodnih izdavača i više od 100 publikacija sa naučnih konferencija. Citiranost naučnih rezultata V. Mihailovića, isključujući autocitate, iznosi 1815 (h-indeks 24). Bio je mentor 3 odbranjene doktorske disertacije. Od 2011. do 2019. godine bio je učesnik projekta finansiranog od strane resornog ministarstva Republike Srbije. Bio je rukovodilac jednog međunarodnog projekta bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Slovenije (2023–2025) i učesnik projekta bilateralne saradnje između Republike Austrije i Republike Srbije (2022–2024). U okviru Erazmus+ programa mobilnosti nastavnika, boravio je na Fakultetu za farmaciju u Solunu 2019. godine i na Fakultetu za biotehničke nauke u Bitolju 2021. godine. Član je Srpskog hemijskog društva i potpredsednik Biohemijskog društva Srbije.

Predavanje dobitnika medalje SHD za za izvanredne rezultate u nauci u nauci za 2024. godinu

dr Snežana Maletić, redovni profesor

Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Biougalj i zagađujuće supstance u zemljištu ka održivim rešenjima za zaštitu životne sredine
Dr Snežana Maletić, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Njena naučno-istraživačka delatnost usmerena je na remedijaciju zemljišta, sa posebnim akcentom na primenu ugljeničnih materijala, naročito biougljeva, u svrhu sanacije zagađenih područja. Dr Maletić se takođe bavi ispitivanjim fitoremedijacije zagađenih lokaliteta. Njena istraživanja obuhvataju ispitivanje sorpciono-desorpcionih procesa i transportnih procesa kroz zemljište, procenu biodostupnost i biodegradabilnost, i fitotoksičnost zgađujućih supstanci. Dr Snežana Maletić je u okviru svog naučnoistraživačkog rada ostvarila brojne rezultate. Rukovodila je više nacionalnih i međunarodnih projekata, od kojih su najznačajniji: Horizon Europe projekat TwinSubDyn (GA 101059546), projekat finansiran od strane Fonda za nauku RS ReNBES (GA 6769), Horizon 2020 projekat (Phy2Climate, GA 101006912) gde je bila rukovodilac srpskog dela tima i bilateralni projekta između Republike Srbije i Narodne Republike Kine. Dr Maletić je učestvovala na više od 30 međunarodnih i nacionalnih projekata. Pored naučnih, učestvovala je u preko 20 projekata vezanih za privredu. Dr Maletić je objavila je ukupno 97 radova na SCI listi, njen h indeks iznosi 26. Dobitnik je priznanje za naučnu izuzetnost istraživačima na teritoriji AP Vojvodine za 2022. godinu, kao i Medalje za za izvanredne rezultate u nauci za 2024. godinu od strane Srpskog hemijskog društva.

Sećanje na nedavno preminule zaslužne članove SHD

dr Vesna Mišković Stanković, dopisni član SANU i redovni profesor

Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, Univerzitet Union – Nikola Tesla u Beogradu

IN MEMORIAM Prof. dr Branislav Nikolić (1943–2026)
Prof. dr Vesna Mišković Stanković, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor Fakulteta za ekologiju i zaštitu životne sredine Univerziteta Union -Nikola Tesla u Beogradu. Bila je redovni profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu i gostujući profesor na Univerzitetu u Trentu (Italija), Univerzitetu Ohajo (SAD), Univerzitetu Laval (Kanada), Šandong univerzitetu, Jangsu Normal univerzitetu i Fudan univerzitetu (Kina), kao i na Kjung Hi univerzitetu u Seulu (Južna Koreja). Bavi se istraživanjima u oblasti materijala, biomaterijala, elektrohemije i korozije. Autor je 1 istaknute monografije međunarodnog značaja, 8 poglavlja u istaknutim monografijama međunarodnog značaja, 1 monografije nacionalnog značaja, 165 radova u časopisima na SCI listi i 44 u nacionalnim časopisima, 324 rada na konferencijama (201 međunarodnih i 123 nacionalnih), 55 predavanja po pozivu, 2 tehnička rešenja, 2 prototipa, 2 patenta, 29 naučnih projekata (14 međunarodnih i 15 nacionalnih). Citiranost je 5621, h-indeks 45 (Scopus), odnosno 7381, h-indeks 52 (Google Scholar). Nalazi se na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu iz svih oblasti nauke koju objavljuje Stanford univerzitet (Stanford University Top 2% Scientists) za karijeru i za pojedinačnu 2019–2024. Dobitnik je 7 zlatnih, 2 srebrne i 1 bronzane medalje na međunarodnim i 3 zlatne medalje na nacionalnim takmičenjima inovacija. Zaslužni je član, počasni član i bivši predsednik (2017–2021) Srpskog hemijskog društva, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije, član Naučnog društva Srbije, član Međunarodnog društva za elektrohemiju i član Američkog elektrohemijskog društva.

dr Natalija Đ. Polović, redovni profesor

Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu

IN MEMORIAM Prof. dr Ratko M. Jankov (1945–2026)
Dr Natalija Đ. Polović je redovni profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za biohemiju, gde se bavi istraživanjima u oblasti biohemije i biofizike bioloških makromolekula. Osnovne, magistarske i doktorske studije hemijskih nauka završila je na istom fakultetu u široj grupi profesora Jankova, a potom se usavršavala na postdoktorskim studijama na Karolinska institutu u Švedskoj. U svom naučnom radu fokusirana je na proučavanje strukture i dinamike proteina, sa posebnim akcentom na karakterizaciju konformacionih promena proteina u in vitro uslovima. Njena istraživanja obuhvataju procese uvijanja, pogrešnog uvijanja i nenativne agregacije proteina, kao i identifikaciju i analizu međuproizvoda u tim procesima. Poseban deo njenog rada odnosi se na amiloide, kako njihovu pripremu i karakterizaciju, tako i njihovu primenu kao nanomaterijala. Takođe se bavi razvojem testova za detekciju i kvantifikaciju amiloidnih fibrila i oligomera, što ima značaj u razumevanju i dijagnostici neurodegenerativnih bolesti i primenu u biotehnologiji.