Do početka 1933. godine delatnost Društva bila je ograničena na Beograd. U to vreme mnogi hemičari su radili i u drugim gradovima Srbije, posebno u onim gde se nalazila hemijska industrija. Na 7. redovnoj sednici Predsedništva Upravnog odbora Društva, održanoj 31. januara 1933. godine, primljeno je 14 novih članova, među kojima su hemičari i tehnolozi iz Obilićeva kod Kruševca, koji su izrazili želju da osnuju podružnicu Društva. Njihova pravila su prihvaćena na 2. konferenciji Upravnog odbora 7. avgusta 1933. i tako je počela sa radom prva podružnica Srpskog hemijskog društva. Njen prvi predsednik bio je dr Radomir Nikolić. Podružnica u Obilićevu je sledeće godine imala 29 članova i delovala je do 1941. Posle rata je ponovo aktivirana 1970. godine kada je osnovana podružnica u Kruševcu.
Druga podružnica je osnovana 1935. godine u Skoplju i za prvog predsednika je postavljen dr Kosta Stavrić. Prve godine je imala samo 20 članova, a kada je izbio rat broj je porastao na 50. Podružnica u Skoplju je prestala sa radom 1941. godine, a posle rata je transformisana u Društvo hemičara i tehnologa Makedonije.
Posle Drugog svetskog rata i naglog razvoja hemijske industrije i nastave hemije, bilo je jasno da Srpsko hemijsko društvo ne može da ograniči svoje delovanje samo na Beograd i da treba da se proširi na celu Srbiju. Na godišnjoj skupštini Društva 17. juna 1949. godine dat je predlog koji je sproveden do kraja iste godine. Odlučeno je da se pravilnik Društva dopuni novim članovima koji se odnose na osnivanje podružnica, njihovu organizaciju i ciljeve.
Iste 1949. godine Srpsko hemijsko društvo je osnovalo svoju prvu posleratnu podružnicu u Novom Sadu, koja je brojala 18 članova. Posle 23 godine, 1972. godine, brojala je više od 200 članova i bila najveća i najaktivnija podružnica Društva. Prvi godišnji sastanak Srpskog hemijskog društva van Beograda organizovan je u Novom Sadu 21-23. januara 1970. godine. To je bio 15. godišnji skup hemičara Srbije. Hemijsko društvo Vojvodine osnovano je 1977. godine.
U narednim godinama su osnovane mnoge podružnice: Niš (1951), Zrenjanin (1952), Kragujevac (1952), Subotica (1954), Leskovac (1955), Bor (1964), Priština (1964), Užice (1968), Vranje (1969), Kruševac (1970), Kraljevo (1975), Čačak (1982), Dimitrovgrad (1982), Beograd (1983), Kikinda (1987), Šabac (1997), Sremska Mitrovica (1997), Gornji Milanovac (1997).
Aktivnosti podružnica se manifestuju na različite načine: organizovanjem plenarnih i sekcijskih predavanja, naučnih i stručnih skupova, seminara za obuku nastavnika, konsultativnih seminara, gostovanja kompanija, naučnih ekskurzija…