Програм Саветовања обухвата следеће научне области:
- АХ – Аналитичка хемија/Analytical Chemistry
- БХ – Биохемија/Biochemistry
- ЕХ – Електрохемија/Electrochemistry
- ЗХ – Зелена хемија/Green Chemistry
- МХ – Медицинска хемија/Medicinal Chemistry
- НИХ – Настава и историја хемије/Educational Chemistry and History of Chemistry
- НХ – Неорганска хемија/Inorganic Chemistry
- ОХ – Органска хемија/Organic Chemistry
- ТХ – Теоријска хемија/Theoretical Chemistry
- ФХ – Физичка хемија/Physical Chemistry
- ХЖС – Хемија животне средине/Environmental Chemistry
- ХИ – Хемијско инжењерство/Chemical Engineering
- ХТМ – Хемија и технологија материјала/Materials Chemistry and Technology
- ХТХ – Хемија и технологија хране/Food Chemistry and Technology
- ТИ – Текстилно инжењерство/Textile Engineering
Програм
Четвртак, 4.јун 2026 / Thursday, June 4, 2026
08:30-12:30
Регистрација– Хол у приземљу главне зграде
Registration – Lobby on the ground floor
08:30-09:00
Велика сала у приземљу / Great hall on the ground floor
Постављање постера– Сесија 1/ Poster Mounting – Session 1
09:00-09:15
Велика сала на првом спрату / Great hall on the first floor
Свечано отварање /Opening Ceremony
Пленарнапредавања / Plenary Lectures
09:15-10:00
PP1
Prof. Dr. Tatjana N. Parac-Vogt
Department of Chemistry, KU Leuven, Belgium
Merging Nanoclusters with Biomolecules: From catalysis to supramolecular materials
10:00-10:45
PP2
Академик Тања Ћирковић Величковић, редовни професор
Хемијски факултет, Универзитет у Београду
Innovation in research on micro- and nanoplastics and their effects on human health
10:40-11:00
Коктел у холу на првом спрату/ Cocktail in the lobby of the first floor
In memoriam
11.00 – 11.30
IM1
др Весна Мишковић Станковић, дописни члан САНУ и редовни професор
Факултет за екологију и заштиту животне средине, Универзитет Унион – Никола Тесла у Београду
IN MEMORIAM Проф. др Бранислав Николић (1943 – 2026)
Предавање по позиву / Invited Lecture
11:30-12:00
PPP1
др Игор Пашти, дописни члан САНУ и редовни професор
Факултет за физичку хемију, Универзитет у Београду
Нови електрокатализатори за производњу водоника алкалном електролизом воде
Сале Института за хемију на првом спрату / Halls of the Department of Chemistry on the first floor
12:00-13:00
Усмена излагања / Oral presentations
12:00-13:00
Сала А/ Hall A
12:00-13:00
Сала Б / Hall B
13:00-14:00
Ручак / Lunch
14:00-15:00
Велика сала у приземљу/ Great hall on the ground floor
Постер сесија 1 / Poster session 1
Велика сала на првом спрату / Great hall on the first floor
Предавање добитника медаље СХД за успех у науци / Lecture by the winner of the SCS medal for success in science
15:00-15:30
MP1
др Снежана Малетић, редовни професор
Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
Биоугаљ и загађујуће материје
15:30-16:00
Прeзентација пројекта Vivendi / Presentation of the project Vivendi
16:00-16:15
Представљање књиге „Зелена хемија” / Presentation of the book „Green Chemistry”
16:30-19:30
ИЗЛЕТ/ EXCURSION
20:00-
Вечера у ресторану „ŽenevaLux” / Dinner in the restaurant „Ženeva Lux”
Петак, 5. јун 2026 / Friday, June 5, 2026
08:30-12:30
Регистрација – Хол у приземљу главне зграде
Registration – Lobby on the ground floor
08:30-09:00
Велика сала у приземљу / Great hall on the ground floor
Постављање постера – Сесија 2/ Poster Mounting – Session 2
Велика сала на првом спрату / Great hall on the first floor
Пленарно предавање / Plenary Lecture
09:00-09:45
PP3
Академик Иван Гутман, професор емеритус
Универзитет у Крагујевцу
Балада о сомборском индексу
Предавања по позиву / Invited Lectures
09:45-10:15
PPP2
др Филип Бихеловић, ванредни професор
Хемијски факултет, Универзитет у Београду
Индолски алкалоиди – од тоталне синтезе до развоја нових реакција
10:15-10:30
Коктел у холу на првом спрату / Cocktail in lobby on the first floor
In memoriam
10:30-11:00
IM2
др Наталија Половић, редовни професор
Хемијски факултет, Универзитет у Београду
IN MEMORIAM Проф. др Ратко М. Јанков (1945 – 2026)
Предавање по позиву / Invited Lecture
11:00-11:30
PPP3
др Владимир Михаиловић, ванредни професор
Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевац
Фитохемијски профил и биолошки потенцијал лековитих биљака Србије богатих секоиридоидима и рузмаринском киселином: од традиционалне употребе до савремених фармаколошких и нанотехнолошких примена
Сале Института за хемију на првом спрату / Halls of the Department of Chemistry on the first floor
11:30-12:30
Усмена излагања / Oral presentations
11:30-13:00
СалаА/ Hall A
11:30-13:00
СалаБ/ Hall B
13:00-14:00
Ручак / Lunch
14:00-16:00
Велика сала на првом спрату / Great hall on the first floor
Панел дискусија (Настава хемије) / Panel discussion (Chemistry Teaching)
Вeлика сала у приземљу / Great hall on the ground floor
16:00-17:00
Постер сесија 2 / Poster session 2
17:00-17:30
Затварање Саветовања и додела награда и признања/ Closing ceremony of the Meeting and the awarding of prizes
Пленарна предавања
Академик Иван Гутман, професор емеритус
Универзитет у Крагујевцу
Балада о сомборском индексу
Академик Тања Ћирковић Величковић, редовни професор
Хемијски факултет, Универзитет у Београду
Inovacije u istraživanju mikro- i nanoplastike i njihovih efekata na ljudsko zdravlje
Др Тања Ћирковић Величковић је редовни професор биохемије на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Поред тога, обавља функцију руководиоца Центра изврсности за молекуларну науку о храни и руководилац је истраживачке групе за протеомику на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Дипломирала је биохемију на Хемијском факултету Универзитета у Београду, а даље се усавршавала из молекуларне имунологије током постдокторских студија на Департману за медицину Каролинског института у Стокхолму, Шведска, 2004. године. Члан је групе за протеомику хране и исхране Европског протеомског удружења. Била је члан Савета Организације за хумани протеом (HUPO) (2015–2017), члан управљачке групе HUPO иницијативе за храну и исхрану (од 2017) и председник Српског протеомског удружења (2015–2023). Од 2018. године члан је Српске академије наука и уметности.
Њена главна истраживачка интересовања обухватају идентификацију алергених протеина у храни и проучавање посттранслационих и хемијских модификација које настају током прераде хране и изложености животној средини. Њена истраживања усмерена су на ефекте услова обраде, матрикса хране и контаминаната на структуру протеина, варење и биолошку активност, као и на интеракције протеин-лиганд у сложеним прехрамбеним системима. У свом раду примењује масену спектрометрију високе резолуције у истраживањима која обухватају науке о храни, исхрани и животној средини. Објавила је више од 150 радова у међународним часописима (Web of Science), једну научну монографију и седам поглавља у књигама. Цитираност: више од 6900 цитата, h-индекс 47.
Др Татјана Н. Парац-Вогт, редовни професор
Департзман за хемију, KU Лувен, 3001 Лувен, Белгија
Спајање нанокластера са биомолекулима: од катализе до супрамолекулских материјала
Татјана Н. Парац-Вогт је редовни професор и руководилац Лабораторије за биоорганску хемију на KU Лувен, где ради на интердисциплинарним истраживањима на граници неорганске хемије, биохемије, науке о материјалима и катализе. Њене главне истраживачке области обухватају развој комплекса и материјала заснованих на металним кластерима, као што су полиоксометалати (POM) и метал-органске структуре (MOF), за биолошки важне реакције са биомолекулима и модел-системима. Група такође развија нове хибридне структуре засноване на полиоксометалатима, користећи принципе биомолекулског препознавања и супрамолекулске хемије. Татјана је добитница награде IUPAC 2023 „Distinguished Women in Chemistry and Chemical Engineering“. Члан је Краљевског хемијског друштва (Royal Society of Chemistry) и изабрана је за Chemistry Europe Fellow (класа 2020/2021), што представља највише признање које додељује удружење европских хемијских друштава. Татјана је уредник часописа ACS Central Science и члан одбора часописа Inorganic Chemistry у издању American Chemical Society. Такође је члан уређивачког одбора часописа Chemical Society Reviews. У периоду 2012–2016. била је председница организације BeWiSe (Belgian Women in Science Association), непрофитне организације која подржава улогу и положај жена у науци, а тренутно је члан управног одбора. Активно се залаже за промоцију родне и културне разноликости у радном окружењу и посвећена је менторству младих научница, како у оквиру BeWiSe, тако и на KU Лувен.
Предавања по позиву
др Игор Пашти, дописни члан САНУ и редовни професор
Факултет за физичку хемију, Универзитет у Београду
Нови електрокатализатори за производњу водоника алкалном електролизом воде
Игор Пашти је редовни професор на Универзитету у Београду, Факултету за физичку хемију, где предаје Електрохемију и неколико предмета усмерених на физичку хемију материјала. Дипломирао је физичку хемију 2007. године, а докторирао 2009. године на Универзитету у Београду. Његово истраживање је фокусирано на на катализу и феномене на фазним границама, са посебним акцентом дизајн и развој нових материјала за електрохемијску конверзију енергије. Објавио је више од 200 рецензираних радова у међународним научним часописима, три патента и три универзитетска уџбеника. Његови радови цитирани су преко 6000 пута. Од 2024. године је дописни члан Српске академије наука и уметности.
др Филип Бихеловић, ванредни професор
Хемијски факултет, Универзитет у Београду
Индолски алкалоиди – од тоталне синтезе до развоја нових реакција
Филип Бихеловић је рођен 1981. године, одрастао и образовао се у Београду. Завршио је Хемијски факултет, Универзитет у Београду као студент генерације, на коме се запослио и докторирао 2011. године у групи професора Саичића, на тему “Тотална синтеза абисомицина C”. Постдокторске студије завршио је на Лудвиг Максимилијан Универзитету у Минхену (Немачка), у групи професора Дирка Траунера. Тренутно је ванредни професор на Катедри за органску хемију; у настави је ангажован на предметима из области органске синтезе и механистичке органске хемије. Аутор је два универзитетска уџбеника, једног универзитетског практикума и једног средњошколског уџбеника. Главна интересовања проф. Бихеловића су у области органске синтезе, понајвише тоталне синтезе тополошки комплексних и биолошки активних, полицикличних индолских алкалоида. Паралелно с тиме, истраживања су усмерена и ка развоју нових органских реакција и синтетичких методологија, превасходно оних заснованих на домино-реакцијама. У свом досадашњем раду, проф. Бихеловић остварио је тоталне синтезе неколико изузетно комплексних природних производа (абисомицина C, крокаџина, алстосколарисина А и алстонларсина А), а добијени резултати публиковани су у више радова, међу којима се истичу четири публикације у часопису AngewandteChemieInternationalEdition. Због резултата остварених у научном домену, добитник је неколико националних награда и признања, од који се истичу награда компаније Philip Morris 2016. године (Start up for science) и награда Задужбине Ђока Влајковић за најбољи научни рад младих научника Универзитета у Београду објављен током 2016. године. Успех у научноистраживачком раду препознат је и на међународном нивоу, уредништво часописа Synthesis, Synlett и Synfacts реномираног издавача ThiemeChemistry доделило је 2022. године проф. Бихеловићу специјално признање за остварена достигнућа.
др Владимир Михаиловић, ванредни професор
Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевац
Фитохемијски профил и биолошки потенцијал лековитих биљака Србије богатих секоиридоидима и рузмаринском киселином: од традиционалне употребе до савремених фармаколошких и нанотехнолошких примена
Владимир Михаиловић је рођен 1984. године у Крагујевцу. Дипломирао је хемију на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу 2009. године, где је и одбранио докторску дисертацију из области биохемије 2013. године. Од 2011. године запослен је на Институту за хемију Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу. У звање доцента за ужу научну област биохемија изабран је 2016. године, а у звање ванредног професора 2026. године на истом факултету. Постдокторско усавршавање обавио је на Фармацеутском факултету Универзитета у Љубљани. Бави се истраживањима хемијског састава лековитих биљака, њихове примене у третману поремећаја повезаних са оксидативним стресом, антимикробног потенцијала лековитих биљака и природних производа, биохемијских ефеката секундарних метаболита биљака у in vitro и in vivo условима, као и применом секундарних метаболита биљака у зеленој хемији и нанотехнологији. Резултате свог научног рада публиковао је у оквиру 73 научна рада у међународним часописима, 5 поглавља у књигама реномираних међународних издавача и више од 100 публикација са научних конференција. Цитираност научних резултата В. Михаиловића, искључујући аутоцитате, износи 1815 (h-индекс 24). Био је ментор 3 одбрањене докторске дисертације. Од 2011. до 2019. године био је учесник пројекта финансираног од стране ресорног министарства Републике Србије. Био је руководилац једног међународног пројекта билатералне сарадње између Републике Србије и Републике Словеније (2023–2025) и учесник пројекта билатералне сарадње између Републике Аустрије и Републике Србије (2022–2024). У оквиру Еразмус+ програма мобилности наставника, боравио је на Факултету за фармацију у Солуну 2019. године и на Факултету за биотехничке науке у Битољу 2021. године. Члан је Српског хемијског друштва и потпредседник Биохемијског друштва Србије.
Предавање добитника медаље СХД за за изванредне резултате у науци у науци за 2024. годину
др Снежана Малетић, редовни професор
Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
Биоугаљ и загађујуће супстанце у земљишту ка одрживим решењима за заштиту животне средине
Др Снежана Малетић, редовни професор на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду. Њена научно-истраживачка делатност усмерена је на ремедијацију земљишта, са посебним акцентом на примену угљеничних материјала, нарочито биоугљева, у сврху санације загађених подручја. Др Малетић се такође бави испитивањим фиторемедијације загађених локалитета. Њена истраживања обухватају испитивање сорпционо-десорпционих процеса и транспортних процеса кроз земљиште, процену биодоступност и биодеградабилност, и фитотоксичност згађујућих супстанци. Др Снежана Малетић је у оквиру свог научноистраживачког рада остварила бројне резултате. Руководила је више националних и међународних пројеката, од којих су најзначајнији: Horizon Europe пројекат TwinSubDyn (GA 101059546), пројекат финансиран од стране Фонда за науку РС ReNBES (GA 6769), Horizon 2020 пројекат (Phy2Climate, GA 101006912) где је била руководилац српског дела тима и билатерални пројекта између Републике Србије и Народне Републике Кине. Др Малетић је учествовала на више од 30 међународних и националних пројеката. Поред научних, учествовала је у преко 20 пројеката везаних за привреду. Др Малетић је објавила је укупно 97 радова на СЦИ листи, њен h индекс износи 26. Добитник је признање за научну изузетност истраживачима на територији АП Војводине за 2022. годину, као и Медаље за за изванредне резултате у науци за 2024. годину од стране Српског хемијског друштва.
Сећање на недавно преминуле заслужне чланове СХД
др Весна Мишковић Станковић, дописни члан САНУ и редовни професор
Факултет за екологију и заштиту животне средине, Универзитет Унион – Никола Тесла у Београду
IN MEMORIAM Проф. др Бранислав Николић (1943–2026)
Проф. др Весна Мишковић Станковић, дописни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Факултета за екологију и заштиту животне средине Универзитета Унион -Никола Тесла у Београду. Била је редовни професор на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду и гостујући професор на Универзитету у Тренту (Италија), Универзитету Охајо (САД), Универзитету Лавал (Канада), Шандонг универзитету, Јангсу Нормал универзитету и Фудан универзитету (Кина), као и на Кјунг Хи универзитету у Сеулу (Јужна Кореја). Бави се истраживањима у области материјала, биоматеријала, електрохемије и корозије. Аутор је 1 истакнуте монографије међународног значаја, 8 поглавља у истакнутим монографијама међународног значаја, 1 монографије националног значаја, 165 радова у часописима на SCI листи и 44 у националним часописима, 324 рада на конференцијама (201 међународних и 123 националних), 55 предавања по позиву, 2 техничка решења, 2 прототипа, 2 патента, 29 научних пројеката (14 међународних и 15 националних). Цитираност је 5621, h-индекс 45 (Scopus), односно 7381, h-индекс 52 (Google Scholar). Налази се на листи 2% најутицајнијих научника у свету из свих области науке коју објављује Станфорд универзитет (Stanford University Top 2% Scientists) за каријеру и за појединачну 2019–2024. Добитник је 7 златних, 2 сребрне и 1 бронзане медаље на међународним и 3 златне медаље на националним такмичењима иновација. Заслужни је члан, почасни члан и бивши председник (2017–2021) Српског хемијског друштва, редовни члан Академије инжењерских наука Србије, члан Научног друштва Србије, члан Међународног друштва за електрохемију и члан Америчког електрохемијског друштва.
др Наталија Ђ. Половић, редовни професор
Хемијски факултет, Универзитет у Београду
IN MEMORIAM Проф. др Ратко М. Јанков (1945–2026)
Др Наталија Ђ. Половић је редовни професор на Хемијском факултету Универзитета у Београду, на Катедри за биохемију, где се бави истраживањима у области биохемије и биофизике биолошких макромолекула. Основне, магистарске и докторске студије хемијских наука завршила је на истом факултету у широј групи професора Јанкова, а потом се усавршавала на постдокторским студијама на Каролинска институту у Шведској. У свом научном раду фокусирана је на проучавање структуре и динамике протеина, са посебним акцентом на карактеризацију конформационих промена протеина у in vitro условима. Њена истраживања обухватају процесе увијања, погрешног увијања и ненативне агрегације протеина, као и идентификацију и анализу међупроизвода у тим процесима. Посебан део њеног рада односи се на амилоиде, како њихову припрему и карактеризацију, тако и њихову примену као наноматеријала. Такође се бави развојем тестова за детекцију и квантификацију амилоидних фибрила и олигомера, што има значај у разумевању и дијагностици неуродегенеративних болести и примену у биотехнологији.