Са великом тугом примили смо вест да нас је напустио др Бранислав Николић, редовни професор у пензији Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.
Професор Бранислав Николић рођен је 1943. године у Књажевцу, где је завршио основну школу, а потом Гимназију у Титограду. Године 1966. дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету у Београду, на коме је и докторирао 1977. године. Током своје каријере, у два наврата, боравио је на постдокторском усавршавању на Case Western Reserve University у Кливленду, Охајо, САД. Бавио се електрохемијом хлора и његових једињења, а остварио је интензивну сарадњу са индустријом на развоју и увођењу мембранске технологије производње хлора и хидроксида. Осим тога, бавио се и електродним материјалима и кисеоничним реакцијама. Један је од добитника Октобарске награде Београда за математичко-физичке и техничке науке 1974. године.
Поред електрохемије, предавао је и физичку хемију. Био је коаутор више од 70 научних и стручних радова и учествовао у писању више универзитетских уџбеника. Осим у реализовању наставе, активно је учествовао у раду Технолошко-металуршког факултета као члан Савета факултета и продекан, а био је и члан Председништва Савеза хемичара и техничара Југославије.
Иако је, пре свега, био професор Технолошко-металуршког факултета, прва асоцијација на помен имена професора Николића јесте Српско хемијско друштво. Био је врло активан члан Друштва у коме је обављао разне функције – почео је као секретар Секције за електрохемију, а затим је био секретар Друштва, члан Управног одбора, потпредседник и, на крају, председник Друштва у периоду од 2001. до 2005. године.
Чланови Друштва памтиће га као изузетно активног и посвећеног члана. Поред великог доприноса раду Друштва, професор Николић се посебно истакао као дугогодишњи уредник часописа Journal of the Serbian Chemical Society, а заслужан је што је часопис стекао категорију М23 и што опстаје упркос бројним изазовима. Упркос тешким тренуцима у приватном животу, професор Николић је до последњег дана остао посвећен часопису и бринуо о његовој будућности. Његови дугогодишњи сарадници и пријатељи наставиће да раде са истом посвећеношђу, трудећи се да часопис издигну на виши ниво, што је била професорова визија. Колеге и пријатељи остају му трајно захвални.