Sa velikom tugom primili smo vest da nas je napustio dr Branislav Nikolić, redovni profesor u penziji Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Profesor Branislav Nikolić rođen je 1943. godine u Knjaževcu, gde je završio osnovnu školu, a potom Gimnaziju u Titogradu. Godine 1966. diplomirao je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na kome je i doktorirao 1977. godine. Tokom svoje karijere, u dva navrata, boravio je na postdoktorskom usavršavanju na Case Western Reserve University u Klivlendu, Ohajo, SAD. Bavio se elektrohemijom hlora i njegovih jedinjenja, a ostvario je intenzivnu saradnju sa industrijom na razvoju i uvođenju membranske tehnologije proizvodnje hlora i hidroksida. Osim toga, bavio se i elektrodnim materijalima i kiseoničnim reakcijama. Jedan je od dobitnika Oktobarske nagrade Beograda za matematičko-fizičke i tehničke nauke 1974. godine.
Pored elektrohemije, predavao je i fizičku hemiju. Bio je koautor više od 70 naučnih i stručnih radova i učestvovao u pisanju više univerzitetskih udžbenika. Osim u realizovanju nastave, aktivno je učestvovao u radu Tehnološko-metalurškog fakulteta kao član Saveta fakulteta i prodekan, a bio je i član Predsedništva Saveza hemičara i tehničara Jugoslavije.
Iako je, pre svega, bio profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, prva asocijacija na pomen imena profesora Nikolića jeste Srpsko hemijsko društvo. Bio je vrlo aktivan član Društva u kome je obavljao razne funkcije – počeo je kao sekretar Sekcije za elektrohemiju, a zatim je bio sekretar Društva, član Upravnog odbora, potpredsednik i, na kraju, predsednik Društva u periodu od 2001. do 2005. godine.
Članovi Društva pamtiće ga kao izuzetno aktivnog i posvećenog člana. Pored velikog doprinosa radu Društva, profesor Nikolić se posebno istakao kao dugogodišnji urednik časopisa Journal of the Serbian Chemical Society, a zaslužan je što je časopis stekao kategoriju M23 i što opstaje uprkos brojnim izazovima. Uprkos teškim trenucima u privatnom životu, profesor Nikolić je do poslednjeg dana ostao posvećen časopisu i brinuo o njegovoj budućnosti. Njegovi dugogodišnji saradnici i prijatelji nastaviće da rade sa istom posvećenošđu, trudeći se da časopis izdignu na viši nivo, što je bila profesorova vizija. Kolege i prijatelji ostaju mu trajno zahvalni.