Saturday 18 September 2021

eurofood chem logo

EuroFoodChem

XXI издање конференције EuroFoodChem, предвиђено да се одржи у септембру 2021. године у Београду, је због пандемије COVID-19 одлажено за септембар 2023. Да би се одржала традиција двогодишњег конгреса, Одељење за хемију хране Европског хемијског друштва (FCD-EuChemS) одлучило је да ове године догађај одржи у виртуелном формату.

Стога, у име Организационог одбора, обавештавамо да ће се  XXI EuroFoodChem конференцији одржати on-line од 22. до 24. новембра 2021. године.

Научни програм ће укључити следеће теме:

  • Састав и аутентичност хране
  • Функционална храна
  • Прерада хране
  • Безбедност хране
  • Кружна економија у производњи хране
  • Здрава и одржива исхрана
  • Будућа храна

Рок за подношење апстракта је 1. октобар 2021. за усмена предаваља и кратке презентације и 22. октобар 2021. за постере.

Више информација можете пронаћи на: https://xxieurofoodchem.events.chemistry.pt

nike dunk high black leather chair for sale | Vans Lowland CC 'Flame' Women's - VN0A54MH0851

logo eng horiz

Tim Republike Srbije postigao je velik uspeh na 55. Međunarodnoj mendeljejevskoj hemijskoj olimpijadi, osvojivši tri srebrne i jednu bronzanu medalju.

Međunarodna mendeljejevska hemijska olimpijada prestižno je međunarodno takmičenje iz hemije koje već više od pola veka okuplja srednjoškolce iz različitih država, pružajući im mogućnost da primene stečeno znanje u rešavanju složenih teorijskih i praktičnih problema. Ovogodišnja, 55. po redu Međunarodna mendeljejevska olimpijada zbog trenutne pandemije koronavirusa održana je od 20-26. aprila onlajn, a organizator takmičenja bio je Departman za hemiju Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov. Učestvovalo je 145 takmičara iz 28 zemalja.

Srpski učenici su po drugi put učestvovali na ovom međunarodnom takmičenju. Tim su činila četiri takmičara. Srebrne medalje su osvojili: Lazar Savić, učenik četvrtog razreda Matematičke gimnazije iz Beograda, Dimitrije Gligorovski, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije i Vasilije Pantelić, učenik četvrtog razreda XIV beogradske gimnazije, dok je Ognjen Aleksić, učenik četvrtog razreda IX beogradske gimmazije, osvojio bronzanu medalju. Vođa ekipe bio je dr Niko Radulović, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, a u pripremama su učestvovali i dr Dušan Sladić, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, i Vidak Raičević sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Učenici su radili dva testa (dva dana zaredom, svaki u trajanju od pet časova) na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Pripreme za takmičenje održane su na Hemijskom fakultetu u Beogradu u organizaciji Srpskog hemijskog društva, uz finansijsku podršku firme Institut MOL.


BF92CA39 1D11 409C 85EA 32B573313CCETim Srbije, dr Niko Radulović sa takmičarima

178474210 823591698242017 7444338004773803195 n

177994357 823591578242029 7839464508573757360 n

178053436 823591338242053 5649182892979854214 n

178096918 823586084909245 4441769185682696851 n

 

Giftofvision - Sneakers search engine | Men Nike Footwear

Nobelova nagrada za hemiju 2020. godine 

Komitet za dodelu Nobelove nagrade za hemiju odlučio je da ove godine nagradu dobiju Emmanuelle Charpentier i Jennifer Doudna, za razvoj CRISPR metode editovanja gena. 

Emmanuelle Charpentier DOU00033 Jennifer Doudna
Emmanuelle Charpentier Jennifer Doudna

 

CRISPR je sistem koji bakterijama i arheabakterijama, još primitivnijim rođakama bakterija, pomaže da se reše genetičkog materijala virusa koji ih napada. Sastoji se od jedne genetičke sekvence koja ima ponavljajući niz, i jednog proteina-enzima (recimo, Cas9, ali ima ih još) koji može isecati nukleinske kiseline te tako služi kao „molekularne makaze“. Svrha sekvence je da „navodi“ protein na određeni dio genoma koji treba izrezati.

Sam naziv CRISPR je akronim od Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats. Ovi delići genetičkog materijala tih primitivnih živih bića su grupisani u klastere, ponavljaju se, u pravilnim razmacima su prekinuti i predstavljaju ono što genetičari nazivaju „palindromske sekvence“, koje se mogu „čitati“ kao lingvistički palindromi, npr. Ana voli Milovana.

Međutim, naučnici će brzo otkriti da ovaj sistem koji bakterije koriste kao neku vrstu odbrambenog, imunološkog sistema protiv virusa, može biti iskorišćen i za bilo koje drugo biće. Na taj način se mogu izrezati neke sekvence genetičke informacije, pa čak i geni koji uzrokuju nasledne bolesti. Genetičari i molekularni biolozi mogu skrojiti tačne sekvence koje će „molekularne makaze“ dovesti do regije na genomu koju želimo izrezati. Upravo su to otkrile Emmanuelle Charpentier i Jennifer Doudna.

Doudna je veliko ime u oblasti, a rođena je 1964. u Washingtonu DC. Trenutno radi na Univerzitetu Kalifornija, Berkeley. Emmanuelle Charpentier je francuska naučnica, rođena 1968. u Juvisy-sur-Orge. Trenutno radi na Institutu Max Planck u Berlinu.

Charpentier je svoje otkriće postojanja bakterijskog imunog sistema objavila 2011. Iste godine pokrenula je saradnju s Jennifer Doudna, iskusnom biohemičarkom s velikim znanjem o RNK. Zajedno su uspjele rekreirati „molekularne makaze“ bakterija u epruveti i pojednostaviti molekularne komponente ovog sistema tako da su bile lakše za upotrebu.

U eksperimentu koji je označio novu epohu molekularne biologije, reprogramirali su ove genetičke makaze. U svom prirodnom obliku „makaze“ prepoznaju genetičke sekvence iz virusa, ali Charpentier i Doudna dokazale su da se njima može upravljati tako da mogu rezati bilo koju molekulu DNK na unaprijed određenom mjestu. One su praktično postale krojačice DNK.

Treba dodati da je ovom otkriću prethodio značajan rad naučnika prije Doudne i Charpentier. Još su osamdesetih godina prošlog veka utvrđene sekvence bakterija i arheabakterija koje služe da izbace nepoželjan virusni genetički materijal iz bakterija. Međutim, Charpentier, Doudna i njihovi saradnici su 2012. radom objavljenim u respektabilnom američkom naučnom časopisu Science, demonstrirali kako je ovaj sistem programabilan i kako se može iskoristiti kao oruđe u biotehnologiji.

Otkako su Charpentier i Doudna 2012. godine otkrile „molekularne makaze“ CRISPR-Cas9, upotreba ove tehnologije je nevjerovatnom brzinom postala ogromna. CRISPR je danas omiljena alatka u mnogim laboratorijama. Ovaj je alat doprinbeo mnogim važnim otkrićima u bazičnim istraživanjima, a naučnici koji se bave biljkama uspeli su razviti useve koji podnose plesni, štetočine i sušu. U medicini su u toku klinička ispitivanja novih terapija raka, a san o mogućnosti izlečenja naslednih bolesti uskoro će se ostvariti. Već je pokazano kako se pomoću ove tehnike može lečiti distrofija. Ova tehnologija je definitivno odvela biomedicinske nauke u novu epohu i na mnogo načina može donijeti čovečanstvu veliku korist.

Nažalost, treći naučnik koji je dao doprinos razvoju tehnologije je izuzet iz nagrade. Feng Zhang, s Broad Instituta MIT i Harvarda je sa svojim timom optimizovao ovu tehniku i pola godine nakon toga timu Doudne i Charpentierove demonstrirao praktičnu vrijednost otkrića - kako se može koristiti za uređivanje gena.

Ovo je jedno od onih otkrića za koje se znalo da će uskoro biti tema Nobelovih nagrada i većina ljudi koji se razumiju u oblast očekivali su već nekoliko godina da će se ovo desiti. Ipak, nije se događalo najverovatnije zbog spora oko patenta na CRISPRizmeđu Broad Instituta MIT i Harvard te Univerziteta Kalifornija Berkeley kao i činjenice da je nekoliko ljudi zaista jednako učestvovalo u lansiranju ove tehnologije.

Tekst preuzet sa VoA: https://ba.voanews.com

Sports Shoes | Vans Lowland CC 'Flame' Women's - VN0A54MH0851

Ecers logo

ECerS 2021 Student Speech Contest 

će se 2021. godine održati:

  • ONLINE, ako do avgusta epidemiološka situacija ne bude povoljna, ili
  • Tokom 14th CONFERENCE FOR YOUNG SCIENTISTS IN CERAMICS CYSC-2021 u Novom Sadu, ako epidemiološka situacija to dozvoli.

Pobednik takmičenja će biti pozvan svoju prezentaciju izložiti na skupu koji će u Krakovu, jula 2022. godine objediniti tri konferencije:

ICC9, ECerS-XVII i ELECTROCERAMICS-XVIII

Izbor srpskog predstavnika za ECerS 2021 Student Speech Contest će se održati 11. maja 2021. u 12.00 h u Svečanoj sali Tehnološko-metaluškog fakulteta u Beogradu. S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju takmičenju će moći da prisustvuju samo kandidati, njihovi mentori i komisija u sastavu:

  1. Dr Branko Matović, naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča, Univerzitet u Beogradu
  2. Dr Vladimir Srdić, redovni profesor Tehnološkog fakulteta, Univerzitet u Novom Sadu
  3. Dr Aleksandra Dapčević, vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerzitet u Beogradu

Prijave slati na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. do 29. aprila 2021, a kratak izvod planiranog predavanja do 7. maja 2021. godine.


Informacija i pravila tekmičenja

Ukoliko ne vidite pdf dokument možete ga preuzeti OVDE.

 
best Running shoes | FASHION NEWS

Godina elektrohemije crveno

29. новембра 2019. године 13 научних институција и друштава из Србије потписало је заједничку
Декларацију o проглашењу 2020. за ГОДИНУ ЕЛЕКТРОХЕМИЈЕ

IMGB6722 500 IMGB6685 500

Један од потписника декларације је и Српско хемијско друштво.

Медији о Години електрохемије:  РТС  : :  Данас


Изглед Декларације


 

Running Sneakers Store | Nike SB x Parra Federation Kits 2021 , Vitogaz