Saturday 13 August 2022

40 godina sekcija latSekcija za hemiju životne sredine Srpskog hemijskog društva ove godine obeležava 40 godina postojanja. Kako je ovo važan jubilej, a problemi vezani za životnu sredinu deluju aktuelnije nego ikad, želimo da obeležimo 40 godina na poseban način. Stoga Sekcija pokreće ciklus predavanja iz oblasti životne sredine koji će uključiti vodeće stručnjake iz svih univerzitetskih centara u našoj zemlji.

Želja nam je da obeležavanje godišnjice osnivanja Sekcije dodatno poveže i produbi saradnju među njenim članovima, univerzitetskim centrima i svim kolegama koje životna sredina zanima i koji žele da doprinesu njenoj zaštiti. Sekcija je zahvalna univerzitetima u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu koji su se odazvali našem pozivu da organizuju predavanja koja će biti organizovana u hibridnoj formi, tako da će ih putem interneta pratiti svi koji su zainteresovani bez obzira na mesto u kome se nalaze.

Peto predavanje u ciklusu biće održano je 5. jula 2022. u 14.00 časova
u Sali za sednice Hemijskog fakultetaUniverziteta u Beogradu,
Studentski trg 12-16
:

Picture2Prof. dr Ivana Ivančev-TumbasPrirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Trg D. Obradovića 3, 21000 Novi Sad
e-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Monolog jednog hemičara- kako do zdrave i bezbedne vode?

Predavanje je moguće pratiti onlajn, na adresi: https://tinyurl.com/5x8ymf66

Za hemiju se u javnosti obično vezuje zagađenje, ali Monolog jednog hemičara  će predstaviti ključnu ulogu hemije u uklanjanju zagađenja iz vode. Šta sve ima u vodi? Kako je zaštititi? Kako je preraditi? Odgovori će biti ilustrovani primerima sopstvenih laboratorijskih rezultata u uklanjanju organskih mikropolutanata iz vode. Pored toga,  Monolog   će ukazati na neophodnost povezivanja hemije i drugih disciplina u pronalaženju i realizaciji uspešnih rešenja, za šta je potrebna kvalitetna komunikacija svih relevantnih aktera u društvu, uključujući i širu javnost.

Linkovi društvenih mreža
Sajt: https://www.dh.uns.ac.rs
FB : https://www.facebook.com/DHBZZS/
Instagram: https://www.instagram.com/pmf_dhbhzzs/
LinkedIn: https://www.linkedin.com/in/dhbzzs-pmf-ns-74811615b/


Četvrto predavanje u ciklusu održano je 20. juna 2022.:

Dr Maja Đukić, naučni saradnik na Institutu za hemiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Zaštita životne sredine u srcu Srbije – od LEAP-a do reciklomata

U srcu Srbije, na području Šumadije i grada Kragujevca, zaštita životne sredine je aktuelna tema na kojoj se svakodnevno radi već deceniju i duže. U želji da se reše problemi, izrađen je Lokalni ekološki akcioni plan za period od 2010 - 2014. godine. Reciklomat – pametna mašina za prikupljanje i sortiranje ambalažnog otpada prvi put je postavljen jula 2020. godine. Cilj ove prezentacije je prikaz dobre prakse, tj. šta je urađeno kako bi se zaštitila životna sredina od LEAP-a do reciklomata.

Linkovi

Institut za hemiju FB Institut za hemiju - PMF Kragujevac | Facebook
Institut za hemiju Instagram Login • Instagram
PMF Kragujevac FB Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac | Facebook

Snimak predavanju možete videti ovde: www.youtube.com/watch?v=2Y6ultZevNw


Treće predavanje u ciklusu je održano 26. maja 2022 u 14.00 časova:

Dr Veselin Maslak, vanredni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 
Mikro i nanoplastika dizajn i sinteza modela

Sala za sednica Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Studentski trg 12-16
Predavanju možete pristupiti i putem interneta preko linka:  https://tinyurl.com/2p98fuhn

Polimerni materijali imaju značajnu primenu u različitim sferama savremenog društva. Koriste se za dobijanje građevinskih materijala, odeće, ambalaže. Ovi materijali nakon upotrebe predstavljaju veliki problem za životnu sredinu. Neadekvatno skladištenje industrijskog i komunalnog otpada je glavni izvor zagađenja u svetu oko nas. Posebno je nerazjašnjen uticaj mikro i nano plastike na živi svet, koji nastaju degradacijom ovih materijala. Dizajn i sinteza oligomera bottom-up strategijom doprineće razumevanju uticaja nanoplastike na živi svet, kao i razvoju analitičkih metoda za njihovo praćenje.

Picture1


Drugo predavanje u ciklusu je održano 24. maja 2022. u 14.00 časova:

Dr Vladimir Mihailović, docent Instituta za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu
Bilјke kao značajni resursi bioaktivnih jedinjenja: ekološki i farmakološki značaj

Institut za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu, sala A-1-7.

Биљке и људи имају сложен однос који траје још од самог зачетка човечанства. Данас се биљке корисне у исхрани, богат су извор биоактивних једињења у фармацеутској и агроиндустрији и један су од чинилаца здравог животног окружења. У оквиру предавања биће представљени резултати испитивања хемијског састава и потенцијалне примене неких домаћих лековитих биљака, са посебним освртом на значај хемије биљака у савременом свету и потенцијал примене биљака и њихових биоактивних једињења у поступцима који су од интереса за хемију животне средине. https://www.youtube.com/watch?v=J8YJHm7l6ng

 


Pored ciklusa predavanja Sekcija će prirediti i organizovane posete muzejskoj zbirci Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 


 Pratite sajt i društvene mreže SHD-a i institucija koje učestvuju u organizaciji predavanja za više informacija o mestu i terminima narednih predavanja i linkovima za pristup.

 

Poster 2

Preuzmite obaveštenje u. pdf formatu

Свечана скупштина Друштва

16. децембар 2021

Поштовани чланови Друштва,

SvecanaSkupstina15Донедавно смо се надали да ће пандемија ослабити и да ћемо се моћи окупити на Свечаној скупштини Друштва. Нажалост, надања се нису остварила, тако да се ни ове године Свечана скупштина неће одржати. Уместо тога, у презентацији  која се налази на дну ове странице, приказане су главне активности Друштва током 2021. године, објављена имена добитника награда и признања Друштва, наведене институције које су помогле рад Друштва и најављене манифестације у 2022. години, у којој ћемо обележити 125 година од оснивања Друштва.

Као и током 2020. године, деловање Друштва се одвијало под отежаним условима, неке активности су отказане или одложене, али су многе манифестације одржане, неке онлајн, а неке уживо. Одржано је Саветовање Српског хемијског друштва, три међународне конференције чији је организатор било Српско хемијско друштво, такмичења ученика основних и средњих школа на свим нивоима, као и већи број предавања у оквиру секција и подружница. Оба часописа излазе редовно, а Journal of the Serbian Chemical Society има највећи фактор утицаја откако излази.

Студенти добитници Годишње награде СХД треба да се јаве канцеларији Друштва путем електронске поште ради договора о преузимању новчаног дела награде. Такође, молимо све добитнике награда и признања који желе да их приме у електронском формату да се јаве канцеларији Друштва електронском поштом, ради договора о њиховом слању.

Руководство Српског хемијског друштва


Имена добитника награда и признања Друштва


 

Уколико не видите презентацију, преузмите pdf верзију кликом ОВДЕ,
или PowerPoint слајд презентацију кликом ОВДЕ.
 

 

 

Ecers logo

ECerS 2021 Student Speech Contest 

će se 2021. godine održati:

  • ONLINE, ako do avgusta epidemiološka situacija ne bude povoljna, ili
  • Tokom 14th CONFERENCE FOR YOUNG SCIENTISTS IN CERAMICS CYSC-2021 u Novom Sadu, ako epidemiološka situacija to dozvoli.

Pobednik takmičenja će biti pozvan svoju prezentaciju izložiti na skupu koji će u Krakovu, jula 2022. godine objediniti tri konferencije:

ICC9, ECerS-XVII i ELECTROCERAMICS-XVIII

Izbor srpskog predstavnika za ECerS 2021 Student Speech Contest će se održati 11. maja 2021. u 12.00 h u Svečanoj sali Tehnološko-metaluškog fakulteta u Beogradu. S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju takmičenju će moći da prisustvuju samo kandidati, njihovi mentori i komisija u sastavu:

  1. Dr Branko Matović, naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča, Univerzitet u Beogradu
  2. Dr Vladimir Srdić, redovni profesor Tehnološkog fakulteta, Univerzitet u Novom Sadu
  3. Dr Aleksandra Dapčević, vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerzitet u Beogradu

Prijave slati na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. do 29. aprila 2021, a kratak izvod planiranog predavanja do 7. maja 2021. godine.


Informacija i pravila tekmičenja

Ukoliko ne vidite pdf dokument možete ga preuzeti OVDE.

 
best Running shoes | FASHION NEWS

eurofood chem logo

EuroFoodChem

XXI издање конференције EuroFoodChem, предвиђено да се одржи у септембру 2021. године у Београду, је због пандемије COVID-19 одлажено за септембар 2023. Да би се одржала традиција двогодишњег конгреса, Одељење за хемију хране Европског хемијског друштва (FCD-EuChemS) одлучило је да ове године догађај одржи у виртуелном формату.

Стога, у име Организационог одбора, обавештавамо да ће се  XXI EuroFoodChem конференцији одржати on-line од 22. до 24. новембра 2021. године.

Научни програм ће укључити следеће теме:

  • Састав и аутентичност хране
  • Функционална храна
  • Прерада хране
  • Безбедност хране
  • Кружна економија у производњи хране
  • Здрава и одржива исхрана
  • Будућа храна

Deadline for abstract submission for Oral and Flash Communicationsfor the XXI EuroFoodChem (on-line, 22-24 November 2021) has been extended until 15th October.
Posters can be submitted until 30th October.

Више информација можете пронаћи на: https://xxieurofoodchem.events.chemistry.pt

Nobelova nagrada za hemiju 2020. godine 

Komitet za dodelu Nobelove nagrade za hemiju odlučio je da ove godine nagradu dobiju Emmanuelle Charpentier i Jennifer Doudna, za razvoj CRISPR metode editovanja gena. 

Emmanuelle Charpentier DOU00033 Jennifer Doudna
Emmanuelle Charpentier Jennifer Doudna

 

CRISPR je sistem koji bakterijama i arheabakterijama, još primitivnijim rođakama bakterija, pomaže da se reše genetičkog materijala virusa koji ih napada. Sastoji se od jedne genetičke sekvence koja ima ponavljajući niz, i jednog proteina-enzima (recimo, Cas9, ali ima ih još) koji može isecati nukleinske kiseline te tako služi kao „molekularne makaze“. Svrha sekvence je da „navodi“ protein na određeni dio genoma koji treba izrezati.

Sam naziv CRISPR je akronim od Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats. Ovi delići genetičkog materijala tih primitivnih živih bića su grupisani u klastere, ponavljaju se, u pravilnim razmacima su prekinuti i predstavljaju ono što genetičari nazivaju „palindromske sekvence“, koje se mogu „čitati“ kao lingvistički palindromi, npr. Ana voli Milovana.

Međutim, naučnici će brzo otkriti da ovaj sistem koji bakterije koriste kao neku vrstu odbrambenog, imunološkog sistema protiv virusa, može biti iskorišćen i za bilo koje drugo biće. Na taj način se mogu izrezati neke sekvence genetičke informacije, pa čak i geni koji uzrokuju nasledne bolesti. Genetičari i molekularni biolozi mogu skrojiti tačne sekvence koje će „molekularne makaze“ dovesti do regije na genomu koju želimo izrezati. Upravo su to otkrile Emmanuelle Charpentier i Jennifer Doudna.

Doudna je veliko ime u oblasti, a rođena je 1964. u Washingtonu DC. Trenutno radi na Univerzitetu Kalifornija, Berkeley. Emmanuelle Charpentier je francuska naučnica, rođena 1968. u Juvisy-sur-Orge. Trenutno radi na Institutu Max Planck u Berlinu.

Charpentier je svoje otkriće postojanja bakterijskog imunog sistema objavila 2011. Iste godine pokrenula je saradnju s Jennifer Doudna, iskusnom biohemičarkom s velikim znanjem o RNK. Zajedno su uspjele rekreirati „molekularne makaze“ bakterija u epruveti i pojednostaviti molekularne komponente ovog sistema tako da su bile lakše za upotrebu.

U eksperimentu koji je označio novu epohu molekularne biologije, reprogramirali su ove genetičke makaze. U svom prirodnom obliku „makaze“ prepoznaju genetičke sekvence iz virusa, ali Charpentier i Doudna dokazale su da se njima može upravljati tako da mogu rezati bilo koju molekulu DNK na unaprijed određenom mjestu. One su praktično postale krojačice DNK.

Treba dodati da je ovom otkriću prethodio značajan rad naučnika prije Doudne i Charpentier. Još su osamdesetih godina prošlog veka utvrđene sekvence bakterija i arheabakterija koje služe da izbace nepoželjan virusni genetički materijal iz bakterija. Međutim, Charpentier, Doudna i njihovi saradnici su 2012. radom objavljenim u respektabilnom američkom naučnom časopisu Science, demonstrirali kako je ovaj sistem programabilan i kako se može iskoristiti kao oruđe u biotehnologiji.

Otkako su Charpentier i Doudna 2012. godine otkrile „molekularne makaze“ CRISPR-Cas9, upotreba ove tehnologije je nevjerovatnom brzinom postala ogromna. CRISPR je danas omiljena alatka u mnogim laboratorijama. Ovaj je alat doprinbeo mnogim važnim otkrićima u bazičnim istraživanjima, a naučnici koji se bave biljkama uspeli su razviti useve koji podnose plesni, štetočine i sušu. U medicini su u toku klinička ispitivanja novih terapija raka, a san o mogućnosti izlečenja naslednih bolesti uskoro će se ostvariti. Već je pokazano kako se pomoću ove tehnike može lečiti distrofija. Ova tehnologija je definitivno odvela biomedicinske nauke u novu epohu i na mnogo načina može donijeti čovečanstvu veliku korist.

Nažalost, treći naučnik koji je dao doprinos razvoju tehnologije je izuzet iz nagrade. Feng Zhang, s Broad Instituta MIT i Harvarda je sa svojim timom optimizovao ovu tehniku i pola godine nakon toga timu Doudne i Charpentierove demonstrirao praktičnu vrijednost otkrića - kako se može koristiti za uređivanje gena.

Ovo je jedno od onih otkrića za koje se znalo da će uskoro biti tema Nobelovih nagrada i većina ljudi koji se razumiju u oblast očekivali su već nekoliko godina da će se ovo desiti. Ipak, nije se događalo najverovatnije zbog spora oko patenta na CRISPRizmeđu Broad Instituta MIT i Harvard te Univerziteta Kalifornija Berkeley kao i činjenice da je nekoliko ljudi zaista jednako učestvovalo u lansiranju ove tehnologije.

Tekst preuzet sa VoA: https://ba.voanews.com

Sports Shoes | Vans Lowland CC 'Flame' Women's - VN0A54MH0851

Вести : : News