Saturday 13 August 2022

53. Međunarodna hemijska olimpijada
25. jula do 2. avgusta 2021. u Japanu - online

55. Međunarodna mendeljejevska hemijska olimpijada
20. do 26. aprila 2021 onlajn,
organizator Departman za hemiju Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov

52. Međunarodna hemijska olimpijada
23. do 30. jula 2020. u Turskoj - online

51. Međunarodna hemijska olimpijada
21. do 29. jula 2019. u Parizu

50. Međunarodna hemijska olimpijada
19. do 29. jula 2018. u Češkoj i Slovačkoj

49. Međunarodna hemijska olimpijada
6. do 15. jula 2017. na Tajlandu

Informacije o Srpskim hemijskim olimpijadama mogu se pronaći OVDE i OVDE


 

 
Скупштина Српског хемијског друштва
ће се одржати у уторак, 18. маја 2021.године у 15.00 часова
у Свечаној сали ТМФ, Карнегијева 4/III, Београд.
 
ДНЕВНИ РЕД
 
1. Избор чланова Управног одбора за наредни мандат у трајању од три године (2021 - 2024.)
 


Извод из Статута који се односи на избор и рад Управног одбора:
 

Делокруг рада и састав Управног одбора Друштва

Члан 34

Управни одбор Друштва је представнички орган управљања Друштвом. Управни одбор сачињавају:

  1. руководство Друштва;
  2. претходни председник Друштва;
  3. главни уредници часописа Друштва;
  4. председници подружница Друштва;
  5. председници секција Друштва;
  6. представник Клуба младих хемичара Србије;
  7. до 35 изабраних чланова Друштва;
  8. пет представника СХД-ХДВ.

Управни одбор за свој рад одговара Скупштини.

Начин избора и опозива и трајање мандата Управног одбора Друштва

Члан 35

Чланове Управног одбора бира Скупштина.

Број чланова Управног одбора Друштва за наредни мандатни период одређује Скупштина на Годишњој Скупштини Друштва.

Предлоге за чланове Управног одбора достављају: Клуб младих хемичара Србије, подружнице, секције, Руководство Друштва и СХД-ХДВ.

Чланство у Управном одбору престаје:

  1. истеком периода на који је члан биран;
  2. разрешењем од стране Скупштине, на образложену иницијативу предлагача члана;
  3. усвајањем писане оставке члана од стране Скупштине;
  4. престанком чланства у Друштву.

 

Nike shoes | Nike News

top2

Univerzitet Stanford je objavio listu 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranu na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina  (https://data.mendeley.com/datasets/btchxktzyw/2).
Ponosni smo da se na toj listi za celokupnu karijeru nalaze sledeći naučnici iz Srbije u oblasti hemije i srodnih disciplina (Table S6-career-2019):

Stanford University released a list of the top 2% scientists in the world, based on standardized citation metrics across all scientists and scientific disciplines (https://data.mendeley.com/datasets/btchxktzyw/2).
We are proud of the scientists in Chemistry and related fields from Serbia listed in the career-long citation impact list (Table S6-career-2019):

  • Ivan Gutman
  • Gordana Ćirić-Marjanović
  • Slobodan Milonjić
  • Miroslav D. Dramićanin
  • Slavko V. Mentus
  • Branimir N. Grgur
  • Snežana Lj. Gojković
  • Velimir R. Radmilović
  • Aleksandar Despić
  • Biljana D. Škrbić
  • Snežana D. Zarić
  • Vlada B. Veljković
  • Boris Furtula
  • Vesna Mišković-Stanković
  • Jovan Nedeljković
  • Vladimir D. Jović
  • Svetlana Štrbac
  • Nevenka Rajić

a za kalendarsku 2019. godinu (Table S7-singleyr-2019):
and during the single calendar year 2019 (Table S7-singleyr-2019):

  • Ivan Gutman
  • Miroslav Dramićanin
  • Gordana Ćirić-Marjanović
  • Mirjana Rajilić-Stojanović
  • Slobodan K. Milonjić
  • Maja Radetić
  • Vlada Veljković
  • Boris Furtula
  • Dalibor Stanković
  • Slavko V. Mentus
  • Vesna Mišković-Stanković
  • Niko Radulović
  • Boris Pejin
  • Biljana F. Abramović

Kompletne liste se mogu pogledati na stranici https://data.medeley.com/datasets/btchxktzyw/2 u tabelama Table S6-career-2019 i Table S7-singleyr-2019.

The complete lists can be seen at https://data.medeley.com/datasets/btchxktzyw/2, Table S6-career-2019 i Table S7-singleyr-2019.

 

Sportswear free shipping | Air Jordan 1 Retro High OG University Blue - Gov

In English    

library011Тачан датум када је основана Библиотека Српског хемијског друштва је веома тешко дефинисати, јер не постоје писани документи о томе. Према усменој изјави Проф. А. Лека и других професора, Библиотека је основана 16. јула 1934. У "Правилнику хемијског друштва Краљевине Југославије" из 1935. године, члан 11 каже: "да добротвори Друштва могу бити они који се упишу у добротворе, или својом вољеом оставе новац, имовину, некретнину, књиге или колекције у вредности од најмање пет хиљада динара, и ако Председништво прихвати такав поклон". Ово се може узети као почетак библиотечког фонда Друштва. Најстарији печат на књигама, часописима и монографијама носи натпис Библиотека хемијског друштва Краљевине Југославије, а година на печату је 1937. То је вероватно година када су прве књиге уведене у инвентар библиотеке. Тај стари попис публикација нажалост није пронађен, па је ово само претпоставка о томе када је Библиотека почела да постоји.

Данас је Библиотека Друштва право мало благо стручне литературе, било са аспекта историјског развоја хемије у Србији, било због великог броја вредних и ретких страних часописа. Библиотека је у потпуности организована, има све техничке каталога (топографске, по абецеди и UDC) и лако се могу пронаћи све потребне информације. Данас библиотека има око 1000 регистрованих књига, највећи број је на српском, нешто већу број на руском, а релативно мали број на немачком, француском и енглеском језику.

Највећи број књига у фонду Библиотеке је прибављен путем размене или су добијене на поклон од аутора или издавача. Најстарија публикација је из 1891. године, репринт Предавања о хмељу из часописа Тежак, аутора Душана М. Спасића. Најстарија страна публикација је на француском, извештај под насловом:  Rapport sommaire sur les relations entre le monopole de l'alcool et l'agriculture en Suisse by E.W. Miller,communicated at the Congress International d'Agriculture 1898, Lausanne. Књиге штампане на почетку двадесетог века се највише бави хигијеном, пољопривредом, наставом и образовањем, и имају велики историјски значај за проучавање стања здравља и хигијене у Србији у то време. Најбројније књиге из тог периода су оне које је написао Алекса Станојевић: Пијаћа вода у Сокобањи (1908); Медицинске прилике у Србији за време прве владе Књаза Милоша Обреновића 1815-1839; Прилог историји здравствене културе Сремских Карловаца од 1772-1872. године; Медицинске прилике у Земуну 1750-1900; Хамами (јавна купатила) у Босни и Херцеговини 1462-1916; О настави и образовању (1913); Наша номенклатура у хемији (1908). Вредан пажње је и Именик дипломираних инжењера и архитеката на Техничком факултету Универзитета у Београду 1919-1938. Књиге из тридесетих година истог века углавном су из области истраживања одређених болести у Србији (туберкулоза, куга), здравственог васпитања, хигијенских услова и здравствене заштите становништва.

Након Другог светског рата, крајем 1945. године, члан 5 новог Статута Друштва бави се организовањем стручне библиотеке. Део фонда  Библиотеке из тог времена садржи велики број књига објављених од стране Накладног завода Хрватске, на пример, Увод о кожарству (1947); Технологија смоларења (1947); Бојадисање и штампање текстилних производа (1948); Пивоварство (1948); Технологија горива; Технологија шећера; Бакар; Умјетне материје, и сличне. Из тог времена је и много средњошколских и универзитетских уџбеника. Фонд Библиотеке се тада увећавао за више од 20 књига годишње, касније се тај број смањио на десетак, а данас, када штампане књиге имају све мањи значај, прилив у фонд је свега неколико годишње.

Поред овог малог, али вредног фонда књига, значајног пре свега за преглед историјског развоја хемије у Србији, Библиотека Српског хемијског друштва има веома богат фонд часописа из целог света, од Кине, Јапана, Индије, Русије (Совјетског Савеза), Румуније, Бугарске, Грчке, Француске, Енглеске и Северне и Јужне Америке. Већину ових часописа у поседу Библиотеке Српског хемијског друштва није могуће наћи ни у једној другој библиотеци бивше Југославије. Ова чињеница чини фонд библиотеке још значајнијим. Попис часопис начињен 1997, поводом прославе 100 година рада Друштва, каже да је тада било 1440 библиографских јединица, са 217 наслова страних часописа и 72 наслова домаће периодике, односно 22000 бројева часописа. Данас, двадесетак година касније тај број је далеко већи, али с обзиром на развој технологија и дигитализацију периодике, прилива нових наслова и нових бројева постојећих наслова је врло скроман.

Најстарији страни часопис који Библиотека поседује је из 1911. године - Journal of the American Chemical Society, а најстарији домаћи из 1927. године - Архив за хемију и фармацију. Велики број часописа је прибављен након 1950. године, али Библиотека је највише часописа добила седамдесетих година двадесетог века. У то време је кроз размену прибављено више од 70 наслова часописа из свих делова света. Након тога број часописа који пристижу у Библиотеку се углавном стално смањује: осамдесетих је то око 60 наслова, 1991.- 44 наслова, 1992. - 24 наслова, 1993. - 19 наслова, 1994. - 25 наслова, 1995. - 29 наслова...... Данас је у Библиотеци регистровано 90 наслова иностране и 14 наслова домаће периодике, али кроз размену је у 2015. години стигло само 11 иностраних и 4 домаћа наслова, а у овој, 2016. години, пристигло је само 7 иностраних наслова. 

Библиотека је разменом добијала часописе и пре Другог светског рата, али током ратних година не само да је размена престала, већ је велики део фонда уништен у бомбардовању, али су многе књиге и часописи и нестали, извнети из земље без дозволе, као што је то случај и са библиотеком Технолошког факултета у Београду.

И поред свега, Библиотека Српског хемијског друштва је успела да сачува следеће важне часописе, од којих неке насове поседује и од прве године издавања, што представља посебну вредност:

  • Abstracts of Bioanalytical Technology (from Vol. 1, 1953);
  • Bulletin of the Chemical Society of Japan (11, 1936);
  • Bulletin de l'Academie Polonaise des Sciences (1, 1953);
  • Chemicke Zvestl (8, 1954);
  • Collection of Czechoslovak Chemical Communications (1, 1929);
  • Godisnik na Hemiko-Technologiceskia Institut (1, 1954);
  • Hungarian Journal of Industrial Chemistry (1, 1973);
  • Indonesian Abstracts (1, 1958);
  • Industria i Quimica (Buenos Aires) (1, 1935);
  • Journal of Antibiotics (10, 1957);
  • Journal of the Indian Chemical Society (8, 193 1);
  • Journal of the Research Institute for Catalysis (4, 1956);
  • Memoirs of the Faculty of Science (1, 1949-1950);
  • Pakistan Journal of Science (9, 1957);
  • Periodica Polytechnica (1, 1957);
  • Journal of the Hindi Science Academy (1, 1958);
  • Revista Technologica-Habana (1, 1963);
  • Science Reports of the Research Institute of the Tohoku University (1, 1949);
  • Scientific Papers of the College of General Education University of Tokyo (1, 1951);
  • Vesnik Leningradskogo Universiteta (1956);
  • Zurnal Neorganiceskoj Himii (7, 1962)

Како се види из листе, Српско хемијско друштво има скромну, али вредну Библиотеку. Међутим, последњих година прилив је драстично смањен, дигитализација и лака доступност публикација учинили су да се књиге (а посебно периодика) све мање штампају, па Библиотека све више постаје архив и место за проучавање историје хемије, а не извор најновијих знања.

Део података је преузет из књиге Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност

Извештај Библиотеке за 2017

Nike shoes | Nike, adidas, Converse & More

Вести : : News