subota 26 maj 2018
  • 55. саветовање СХД 55th Meeting of SCS
  • Zelena hemija Srbije UNIDO projekat
  • Прочитајте Поруку Друштва Учланите се у СХД
  • 2017 27. и 28. април
  • Свечанa скупштинa СХД 6. децембар 2017.
  • Актуелни догађаји Current events

О Друштву : : About SHD

In English    

library011Тачан датум када је основана Библиотека Српског хемијског друштва је веома тешко дефинисати, јер не постоје писани документи о томе. Према усменој изјави Проф. А. Лека и других професора, Библиотека је основана 16. јула 1934. У "Правилнику хемијског друштва Краљевине Југославије" из 1935. године, члан 11 каже: "да добротвори Друштва могу бити они који се упишу у добротворе, или својом вољеом оставе новац, имовину, некретнину, књиге или колекције у вредности од најмање пет хиљада динара, и ако Председништво прихвати такав поклон". Ово се може узети као почетак библиотечког фонда Друштва. Најстарији печат на књигама, часописима и монографијама носи натпис Библиотека хемијског друштва Краљевине Југославије, а година на печату је 1937. То је вероватно година када су прве књиге уведене у инвентар библиотеке. Тај стари попис публикација нажалост није пронађен, па је ово само претпоставка о томе када је Библиотека почела да постоји.

Данас је Библиотека Друштва право мало благо стручне литературе, било са аспекта историјског развоја хемије у Србији, било због великог броја вредних и ретких страних часописа. Библиотека је у потпуности организована, има све техничке каталога (топографске, по абецеди и UDC) и лако се могу пронаћи све потребне информације. Данас библиотека има око 1000 регистрованих књига, највећи број је на српском, нешто већу број на руском, а релативно мали број на немачком, француском и енглеском језику.

Највећи број књига у фонду Библиотеке је прибављен путем размене или су добијене на поклон од аутора или издавача. Најстарија публикација је из 1891. године, репринт Предавања о хмељу из часописа Тежак, аутора Душана М. Спасића. Најстарија страна публикација је на француском, извештај под насловом:  Rapport sommaire sur les relations entre le monopole de l'alcool et l'agriculture en Suisse by E.W. Miller,communicated at the Congress International d'Agriculture 1898, Lausanne. Књиге штампане на почетку двадесетог века се највише бави хигијеном, пољопривредом, наставом и образовањем, и имају велики историјски значај за проучавање стања здравља и хигијене у Србији у то време. Најбројније књиге из тог периода су оне које је написао Алекса Станојевић: Пијаћа вода у Сокобањи (1908); Медицинске прилике у Србији за време прве владе Књаза Милоша Обреновића 1815-1839; Прилог историји здравствене културе Сремских Карловаца од 1772-1872. године; Медицинске прилике у Земуну 1750-1900; Хамами (јавна купатила) у Босни и Херцеговини 1462-1916; О настави и образовању (1913); Наша номенклатура у хемији (1908). Вредан пажње је и Именик дипломираних инжењера и архитеката на Техничком факултету Универзитета у Београду 1919-1938. Књиге из тридесетих година истог века углавном су из области истраживања одређених болести у Србији (туберкулоза, куга), здравственог васпитања, хигијенских услова и здравствене заштите становништва.

Након Другог светског рата, крајем 1945. године, члан 5 новог Статута Друштва бави се организовањем стручне библиотеке. Део фонда  Библиотеке из тог времена садржи велики број књига објављених од стране Накладног завода Хрватске, на пример, Увод о кожарству (1947); Технологија смоларења (1947); Бојадисање и штампање текстилних производа (1948); Пивоварство (1948); Технологија горива; Технологија шећера; Бакар; Умјетне материје, и сличне. Из тог времена је и много средњошколских и универзитетских уџбеника. Фонд Библиотеке се тада увећавао за више од 20 књига годишње, касније се тај број смањио на десетак, а данас, када штампане књиге имају све мањи значај, прилив у фонд је свега неколико годишње.

Поред овог малог, али вредног фонда књига, значајног пре свега за преглед историјског развоја хемије у Србији, Библиотека Српског хемијског друштва има веома богат фонд часописа из целог света, од Кине, Јапана, Индије, Русије (Совјетског Савеза), Румуније, Бугарске, Грчке, Француске, Енглеске и Северне и Јужне Америке. Већину ових часописа у поседу Библиотеке Српског хемијског друштва није могуће наћи ни у једној другој библиотеци бивше Југославије. Ова чињеница чини фонд библиотеке још значајнијим. Попис часопис начињен 1997, поводом прославе 100 година рада Друштва, каже да је тада било 1440 библиографских јединица, са 217 наслова страних часописа и 72 наслова домаће периодике, односно 22000 бројева часописа. Данас, двадесетак година касније тај број је далеко већи, али с обзиром на развој технологија и дигитализацију периодике, прилива нових наслова и нових бројева постојећих наслова је врло скроман.

Најстарији страни часопис који Библиотека поседује је из 1911. године - Journal of the American Chemical Society, а најстарији домаћи из 1927. године - Архив за хемију и фармацију. Велики број часописа је прибављен након 1950. године, али Библиотека је највише часописа добила седамдесетих година двадесетог века. У то време је кроз размену прибављено више од 70 наслова часописа из свих делова света. Након тога број часописа који пристижу у Библиотеку се углавном стално смањује: осамдесетих је то око 60 наслова, 1991.- 44 наслова, 1992. - 24 наслова, 1993. - 19 наслова, 1994. - 25 наслова, 1995. - 29 наслова...... Данас је у Библиотеци регистровано 90 наслова иностране и 14 наслова домаће периодике, али кроз размену је у 2015. години стигло само 11 иностраних и 4 домаћа наслова, а у овој, 2016. години, пристигло је само 7 иностраних наслова. 

Библиотека је разменом добијала часописе и пре Другог светског рата, али током ратних година не само да је размена престала, већ је велики део фонда уништен у бомбардовању, али су многе књиге и часописи и нестали, извнети из земље без дозволе, као што је то случај и са библиотеком Технолошког факултета у Београду.

И поред свега, Библиотека Српског хемијског друштва је успела да сачува следеће важне часописе, од којих неке насове поседује и од прве године издавања, што представља посебну вредност:

  • Abstracts of Bioanalytical Technology (from Vol. 1, 1953);
  • Bulletin of the Chemical Society of Japan (11, 1936);
  • Bulletin de l'Academie Polonaise des Sciences (1, 1953);
  • Chemicke Zvestl (8, 1954);
  • Collection of Czechoslovak Chemical Communications (1, 1929);
  • Godisnik na Hemiko-Technologiceskia Institut (1, 1954);
  • Hungarian Journal of Industrial Chemistry (1, 1973);
  • Indonesian Abstracts (1, 1958);
  • Industria i Quimica (Buenos Aires) (1, 1935);
  • Journal of Antibiotics (10, 1957);
  • Journal of the Indian Chemical Society (8, 193 1);
  • Journal of the Research Institute for Catalysis (4, 1956);
  • Memoirs of the Faculty of Science (1, 1949-1950);
  • Pakistan Journal of Science (9, 1957);
  • Periodica Polytechnica (1, 1957);
  • Journal of the Hindi Science Academy (1, 1958);
  • Revista Technologica-Habana (1, 1963);
  • Science Reports of the Research Institute of the Tohoku University (1, 1949);
  • Scientific Papers of the College of General Education University of Tokyo (1, 1951);
  • Vesnik Leningradskogo Universiteta (1956);
  • Zurnal Neorganiceskoj Himii (7, 1962)

Како се види из листе, Српско хемијско друштво има скромну, али вредну Библиотеку. Међутим, последњих година прилив је драстично смањен, дигитализација и лака доступност публикација учинили су да се књиге (а посебно периодика) све мање штампају, па Библиотека све више постаје архив и место за проучавање историје хемије, а не извор најновијих знања.

Део података је преузет из књиге Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност

Извештај Библиотеке за 2017

In English   

Први чланови Српског хемијског друштва 1898. и 1899. године објављују своје стручне чланке о хемији у часопису Наставник Учитељског друштва. Међутим, већ почетком 1899. године Друштво почиње да објављује посебан билтен под називом Записници Српског хемијског друштва, а до 1906. године објављено је 11 бројева, када је престало њихово издавање. 1914. године извештај М. Стојиљковића за период 1904-1906. је објављен у часопису Наставник. То су почеци издавачке делатности Друштва.

Након тога публиковање у оквиру Друштва је замрло, да би се тек у Статуту Друштва који је усвојен у јануару 1927. године, неколико чланова односило на издавање стручног часописа. У члану 5, који се бави средствима остваривања задатака Друштва, речено је да ће то бити постигнуто, између осталог, и "објављивањем стручног часописа". Још три члана Статута се односи на издавање часописа: Члан 34: "Управни одбор ће организовати издавање стручног часописа као периодичне публикације Друштва"; Члан 35: "Друштво ће донети посебна правила о уређовачком раду и издавању часописа"; Члан 36: "Професионални часопис ће се штампати у месту које Управни одбор пронађе као најпогодније за интересе друштва. Сви чланови уредништва не морају нужно бити из града у којем је издаје часопис, јер они могу да комуницирају писаним путем". Часопис Српског хемијског друштва основан је три године након што је овај Статут усвојен.

Међутим, већ у истој години када је после Првог светског рата обновљено Српско хемијско друштво почело са радом, односно 1927. године, објављено је неколико хемијских радова. У прве две године, 1927. и 1928, радови су објављивани у Архиву за целокупну хемију и фармацију, који је излазио као додатак Гласа апотекарства, часописа Српског фармацеутског друштва. Часопис су уређивали А. Леко, П. Јовановић и М. Мокрањац, као и бивши уредник Гласа апотекарства М. Мирковић. У прваој години објављена су три броја, а у наредној 1928. један. Следеће, 1929. године часопис је одвојен од Гласа апотекарства и излази као независан часопис под називом Анали хемије и фармације. Изашао је само један број овог часописа, јер је 1930. године Хемијско друштво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца покренуло своју научну и стручну публикацију, Гласник хемијског друштва Краљевине Југославије. Уређивање часописа је поверено Николи Пушину, и он ће остати главни уредник часописа све до почетка Другог светског рата. Први редакциони одбор је изабран 25. марта 1930. године.

Последњи предратни број часописа, Волумен 10 за 1939. годину, имао је 15 радова, 3 извештаја, 4 комуникације и 1 некролог, укупно 219 страница. Последњи рад редакција је примила средином децембра 1940, па се може претпоставити да је последње број за ту годину објављен или крајем 1940. или, што је вероватније, почетком 1941. године.

Први послератни број часописа је објављен 1947. године под називом Гласник хемијског друштва Београд. Те године, изашла су два волумена: 11, за 1940-1946, и 12 за 1947. годину. Редакциони одбор часописа је именован крајем 1945, а конституисан почетком 1946. године, а Никола А. Пушин је остао Главни уредник. Почетком 1957. године Управни одбор Друштва одлучио да се од јануара 1957. радови могу објављивати и на енглеском, немачком, руском и француском језику, са кратким изводом на националном језику. Први рад написан на енглеском језику објављен у троструком издању, волумени 5-6-7. То је био рад Велимира Цанића и Радмиле Ђорђевић, прихваћен 11. маја, 1957. године: The Basicities of Pyridine-Monocarboxyllc Acid Ethyl Esters and the Equilibrium Between Dipolar Ions and Uncharged Molecule in Solutions of These Acids. Од те године на врху корица часописа стоји и натпис Documenta Chemica Јugoslavica, као резултат дуготрајнихх напора Уније хемијских друштава Југославије да се постигне одређена једнообразност у публиковању научних хемијских часописа и у промовисању научног нивоа радова који се објављују у југословенској хемијској периодици. Само часописима који су пристали да поштују договор о великом броју, углавном техничких захтева, и да објављују само радове који су добили најмање две позитивне рецензије, било је дозвољено да имају овај натпис на корицам. После 1957. године, то јест, након што је објављен волумен 22, часопис није објављиван скоро три године због недостатка финансијских средстава. До почетка 1961. године објављен је само један специјални број часописа, који садржи индекс аутора, појмова и формула у волуменима 1-10 (1930-1939), и објављен је 1958. године. Шест бројева волумена 23 и 24 за 1958/59. годину објављени су 1961. године уз помоћ средстава добијених од Фонда за издавачку делатност и Савета за културу Републике Србије. Нека средства су добијена и од институција чији су чланови објавили своје радове у часопису. У циљу консолидације финансијске ситуације у часопису, Управни одбор Друштва је одлучио да уведе рекламе у часопис, и тако прикупи нека средства. Издавачка кућа Нолит је 1961. године пристала да објављује паралелна издања часописа на енглеском језику уз помоћ средстава некох међународних техничких фондова. Тираж часописа је те 1961. био 1280 примерака, од ​​којих је 70 размењивано са страним часописима из 24 земље, а 15 са другим домаћим издавачима. 1963. године, због објављивања заосталих бројева волумена 27 за 1962. годину, изашла су само два броја волумена 28 за 1963, док су остали бројави објављени следеће 1964. године. Како је кашњење бројева бивало све веће и веће, Управни одбор Друштва је био принуђен да промени издавач. Волумен 28 је имао 59 радова, а уредништво је наставило да подстиче чланове Друштва да чешће шаљу своје радове у часопис, јер објављивање свих 10 бројева у волумену "зависи искључиво од њихове научне активности". Молба упућена ауторима није уродила плодом, па је 1964. године број радова само 36. Зато троброј 8-9-10 садржи само Изводе радова са 11. саветовања Српског хемијског друштва. Током те године Ђорђе М. Димитријевић је именован за новог Уредника, а нови Редакциони одбор доноси нова правила за припрему рукописа. У 1965. години број радова се још смањује - 33 рада на 337 страна. Поред 10 бројева, волумен 30 је имао посебану свеску у којој је објављен предлог југословенске номенклатуре неорганске хемије, у складу са препорукама Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUIPAC). Српску верзију предлога је урадио Проф. Вукић Мићовић.

1968. године Александар Р. Деспић је изабран за Главног и одговорни уредника. У троброју 2-3-4 за ту годину први пут су штампане библиографских картице, које садрже резимее објављених радова и универзалну децималну класификацију. Ове картице су редовно штампане све до 1978. године. Број објављених радова у волумену 33, у три троброја (2-3-4, 5-6-7, 8-5-10), је 45.

Године 1972, осим 5 двоброја са 36 радова, објављен је јубиларни број Гласника поводом 75. годишњице Друштва. У том броју је др Ђорђе Димитријевић, председник Друштва, дао детаљан преглед историје Друштва, који је обухватао и оснивање и рад часописа у протеклим годинама. Уредник јубиларног броја био је Проф. Драгомир Виторовић. Следеће 1973. године уведена је функција заменика Главног уредника, за кога је изабран др Слободан Рибникар, који је три година касније, 1976, именован за главног и одговорног уредника. Исте године часопис је изашао у новој, модернијој опреми, а аутори су добили нове инструкције за припрему рукописа. Број радова је нагло порастао, што је делимично била последица редовнијег излажења часописа. Часопис је уведен у међународну класификацију, и према њој је добио ознаку YU-ISSN 0017-0941. Часопис је имао 589 претплатника у Југославији и 38 у иностранству, а 134 примерака је послатo у иностранство на основу размене.

У јуну 1984. године на годишњој Скупштини Српског хемијског друштва, одлучено је да, почев од волумена 50 за 1985. годину, да се сви радови објављују само на енглеском језику, са обавезним изводом на српском језику, а назив часописа је промењен у данашњи - Journal of the Serbian Chemical Society (www.shd.org.rs/JSCS/). Од те 1985. године часопис има 12 бројева годишње, има нове корице (дизајнер М. Јовановић) које се и данас користе. У уређивање часописа се укључују два нова помоћника Главног уредника: др Милица Мишић-Вуковић и проф Светозар Никетић, а академик Драгутин М. Дражић именован је за Главног уредника. Ту функцију преузима следеће 1986. године и ради заједно са ранијим помоћницима уредника, редакционим одбором и уређивачким саветом.

Током слеећих 20 година, док часопис уређује академик Драгутин Дражић, часопис се непрекидно развија, технички унапређује и редивно излази. У том периоду именовани су подручни уредници за различите области хемије. Средином деведесетих број радова је нарастао на скоро 150 годишње, да би се данас усвојеном уређивачком политиком усталио на 120-130. од 1990. године одлуком Репунличког Фонда за науку Србије часопис се категорише као међународни, а од 1997. часопис се налази на ISI (Institute for Scientific Information) листи (данас Web of Science), међународном сервису за индексирање научних часописа, а од 2000. године часопис има импакт фактор (impact factor - IF) - InCitesTM Journal Citation ReportsR, који је од скромних почетних 0.277, достигао вредност блиску 1.000 у последњих неколико година (актуелни је 0.970). Почевши од волумена 60 за 1995. годину, садржаји бројева се објављују на Интернет страници Друштва, већ следеће године поред садржаја објављују се и изводи рдова, а од волумена 64 за 1999. годину часопис је у пуном режиму отвореног приступа (Open Access), на сопственој Интернет страници - www.shd.org.rs/JSCS/. Од те године непрестано је растао број радова из иностранства, и данас је њихов број подједнак са бројем радова домаћих аутора.

Проф. др Бранислав Николић је 2006. године именован за новог Главног уредника, а чосопис се и даље развија са тежњом да прати развој савременог научног издаваштва. Систем за подношење и процесирање радова се стално унапређивао. Од 2008. године уведен је систем за OnLine подношење радова (уз даљу комуникацију са ауторима и рецензентима путем електронске поште), уведено је публиковање прихваћених радова на Интернет страници часописа пре њиховог публиковања у одговарајућоем броју часописа (OnLine First), да би од марта 2015. године био уведен потпуни OnLine систем, од подношења до публиковања радова. Данас часопис поред Главног уредника уређујује и његов заменик Проф. др Душан Сладић и 15 подручних уредника.


На састанку Управног одбора Српског хемијског друштва марта 1950. године, на иницијативу професора Александра Лека и неких његових најближих сарадника, одлучено је да се покрене стручни часопис под именом Хемијски преглед, пре свега намењен ширењу хемијске културе. Први уредници Хемијског прегледа били су Миленко Милић и Алфред Јегер. Од свих иницијатора за покретање часописа Проф. др Александар Леко се највише бринуо о његовом излажењу и проблемима везаним за њега, тако да се може рећи да је био заљубљен у своје дело - Хемијски преглед. На једном месту Проф. А. Леко каже: "Хемијски преглед сам замишљао као часопис општег хемијског образовања. часопис који би помогао свим наставницима, а посебно наставницима средњих школа, да освеже наставу и учине је занимљивом. Такав један часопис је по мом мишљењу неопходан и то је био разлог зашто сам се за њега залаго и увек свим снагама настојао да се он не само одржи, већ и добије своје право место у нашој земљи".

Хемијске преглед је редовно излазио двомесечно све до 1956. године, а уредници су били: Миленко Милић, 1952; Миленко Милић и Чедомир Јенић, 1953; Дејан Делић, Миленко Милић и Славко Рашајски, 1955. Међутим, због финансијских тешкоћа Друштва са шестим бројем те године његово објављивање је прекинуто. Након пуних десет година Хемијска преглед се поново појавио почетком 1967. године. Први број је изашао под руководством уредника, Проф. др А. Лека, који је поново био главни иницијатор поновног објављивања часописа. Од тада се редовно објављује шест бројева годишње. На опште задовољство свих чланова друштва, Проф. Леко је наставио уређивање Хемијског прегледа све до 1976. године.

Након Проф. А. Лека, 1977. године за уедника је именован Проф. др Милосава Драгојевић, а 1979. године замењује га Проф. Станимир Арсенијевић, који уређује часопис све до 1999. године када је именован данашњи уредник Проф. др Ратко Јанков. Часопис и даље редовно излази, а од 1999. година се бесплатно доставља свим члановима Друштва. Тада је саставни део часописа постала и рубрика Вести из СХД, која је заменила тада угашену, трећу редовну публикацију Друштва: Вести из Српског хемијског друштва, која је излазила од 1978 године. У исто време почело се са објављивањем чласописа на посебној Интернет старници, али је због техничких тешкоћа то публиковање престало 2014. године, са надом да ће ускоро бити обновљено.

Да би часопис одговорио на све циљеве који су поставили његови оснивачи, као и да би био у току са дешавањима у науци, редакција Хемијског прегледа наставља да прати достигнућа у хемији као фундаменталној природној науци, њену примену, нове материјале у хемијској индустрији, као и да подржава унапређење наставе хемије на свим нивоима. Она покушава да обавести, не само чланове Српског хемијског друштва, већ и друге читаоце о новинама у хемији и представи хемију као науку која обухвата све делове модерног живота, од које се с правом очекује да допринесе решавању бројних стратешких проблема модерног света.


Већ је поменута "најмлађа" публикација Друштва: Вести из Српског хемијског друштва, или кратко, само Вести, почела је да се објављује у деветој деценији постојања Друштва (1978) са идејом да сви чланови буду редовно информисани о многим активностима које се реализују у Друштву. На Годишњој скупштини Друштва одржаној 16. јануара 1978. године, потврђена је одлука да се почне објављивања овог информативног билтена који ће свим члановима бити достављн бесплатно. Намера је била да ова публикација постане кохезиони фактор, тумач и пропагатор основних циљева Српског хемијског друштва. Током деветнаест година је објављено је скоро 50 бројева Вести - у првим годинама три, а онда углавном по два броја годишње. Уредници су били: Теодор Аст, Радослав Аџић и Смиљка Стевић, а од 1994. Душанка Петровић-Ђаков. 1999. часопис је  престао са излажењем и трансформисан је у посебну рубрику Хемијског прегледа, задржавајући исте циљеве.


Поред  три описане редовне публикација, изузетно је обимна издавачка делатност Друштва везана за публиковање материјала са многих научних и стручних скупова. То су бројне књиге радова, проширених или кратких извода радова са националних и међународних скупова у организацији Друштва. У протеклих шездесетак година Друштво је организовало више од стотину таквих скупова, па је јасно да је издавачка делатност у тој обласи веома значајна.


Друштво је током свог постојања објавило и неколико посебних издања, од којих издвајамо само четири:

  1. Попис часописа из области чисте и примењене хемије у библиотекама Србије који је саставио професор Александар Хоровиц 1958. године, у то доба без Интернета и развијених информационих технологија врло корисна публикација 
  2. Српскохрватско-енглески РЕЧНИК - хемија и сродне области, који је 1983. саставио академик Слободан Рибникар, подстакнут грешкама у енглеским текстовима на које је наилазио у току тринаестогодишњег уређивања Гласника хемијског друштва Београд
  3. Хемија и хемијска индустрија у Србији, монографија поводом прославе 100 година Друштва, издата 1997. године
  4. Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност, поводом прославе 100 година Друштва, издата 1997. године.

 део информација преузет и књиге Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност

КРАТКА ИСТОРИЈА
СРПСКОГ ХЕМИЈСКОГ ДРУШТВА 

in English

Позив на оснивачки састанак
Српског хемијског друштва

poziv300

Архива Друштва је изгорела у бомбардовању Београда 6. априла 1941. Ипак, велики број докумената важних за историју Друштва је сачуван код некох чланова Друштва, односно у Секцијама и Подружницама, и касније прикупљен. На основу њих је могуће реконструисти све важне догађаје у првих педесет година живота друштва. Ипак, постоји много празнина у тој историји, а неки описи су засновани на нереалним закључцима који нису поткрепљени одговарајућим документима. Следећих седамдесет година историје нема наквих недостатака.

Пре 120 година, 15. новембра 1897. године према Јулијанском календару (27. новембра по Грегоријанском), у згради Државне хемијске лабораторије (данас зграда Института за хемију технологију и металургију у Његошевој улици број 12) у Београду, састало се једанаест београдских хемичара. Претходног дана, 14.(26.) новембра 1897, они су од др Марка Лека, професора Велике школе (касније Универзитета) у Београду и управника Државне хемијске лабораторије примили позив за састанак на којем би, као што је у позиву написано његовом руком, "покренули питање оснивања Српског хемијског друштва".

Повод за ово окупљање, како се из позива и види, је писмо које је др Леко примио од "Главног комитета Трећег међународног конгреса примењене хемије који ће се у јулу 1898. одржати у Бечу". У том писму је сугерисано да Србија организује један одбор, са задатком "да међ колегама хемичарима изазове што живље учешће на том конгресу".

Овом састанку су, као што се може видети из записника који је насловљен као "Претходни састанак Српскох хемијског друштва", а којег је сачинио др Марко Николић, присуствовале следеће особе:

Др Марко Т. Леко
Професор Велике школе у Београду и
Директор Државне хемијске лабораторије
 

Др Доброслав М. Кнез Милојковић
хемичар у
Државној хемијског лабораторији
 


Др Александар К. Зега
хемичар Општине Града Београда
 

Јован Н. Бадемлић
Директор Друге Друге мушке
гимназије у Београду

Др Милорад З. Јовчић
Професор гиманзије у Београду

Војислав Р. Прљевић
хемичар у лабораторији 
Рударског одељења у Београду

Радомир С. Мајсторовић
хемичар у 
Државној хемијског лабораторији

Др Лука Панић
хемичар у Београдском
апотекарском слагалишту

Др Марко Николић
Руководилац хемијске лабораторије
у царини града Београда

Др Јосиф Содомски
хемичар Управе 
Државних монопола 

Др Сима Лозанић*
професор на Великој Школи и
Министар народне привреде

Др Коста М. Јовановић
Управник Рударске лабораторији
Министарства народне привреде

 *Сима Лозанић је добио позив, али због спречености није присуствовао састанку

 

На овом "претходном састанку" Марко Леко је присутнима пренео молбу Главног комитета Трећег интернационалног конгреса за примењену хемију "да се у Београду образује комитет за Србију, коме би било у дужности да поради на што многобројнијем одзиву на конгрес и да припреми радове за исти"

Истовремено Марко леко је покренуо и питање оснивања друштва српских хемичара. После дужег претреса првог питања начелно је решено "да би се ваљало одазвати предлогу централног интернационалног одбора у Бечу" и начелно је усвојено "да се централном одбору одговори да је ова ствар саопштена Друштву српских хемичара, које ће на себе узети улогу одбора за Србију и све што се буде урадило, у своје време саопштити централном интернационалном одбору".

После дужег договарања одлучено је да се оснује удружење српских хемичара, и то искључиво хемичара а не "хемијско-физиикално-минеролошко друштво, као што је раније покушавано". Уједно је донета и начелна одлука, између осталог "да се почне радити без икаквих статута и часника (изузимајући секретара), да се утврди дан састанка друштвених и да се други претходни састанак одржи 22. новембра (4. децембра) 1897. године".
На овом другом састанку "сви су се сложили да задатак Хемијског друштва буде:

  1. узајамно обавештавање у свим гранама хемије
  2. реферовање о новинама у хемији и праћење сувременог развитка науке
  3. читање оригиналних радова из свих грана хемије
  4. решавање практичних хемијских питања
  5. примењивање хемијских знања у што већем степену у свим гранама народне привреде
  6. решавање питања која се односе на наставу хемије у нашим школама и
  7. уређење положаја српских хемичара

Као што се види Српско хемјијско друштво је на самом почетку себи поставило врло обимне и озбиљне задатке, који обухватају пректично бављење свим питањима у области хемије у земљи.

Тако је започео рад једног од најстаријих научних друштава у Србији и деветог најстаријег хемијског друштва у Европи. У години оснивања Друштво је одржало три састанка, а у наредној једанаест. И наредних године Друштво је било веома активно, па је до 1906. године одржано 60 састанака. На састанцима су вођени редовни записници, који су у почетку објављивани у часопису Наставник, гласилу Професорског друштва. Касније, почевши од 17. састанка одржаног 27. марта 1899. године па до 60. састанка одржаног 29. октобра 1906 године, записници су објављивани као посебан прилог Просветног гласника, под насзивом Записници Српског хемијског друштва, Бројеви 1-11, и штампани су у Државној штампарији Краљевине Србије и Београду. Може се сматрати да су то прве публикације Српског хемијског друштва.

Из једног нађеног концепта рукописа може се закључити да је на састанку Друштва одржаном 28. априла 1904. донет Статут и конституисано председништво, да је за председника изабран др Марко Т. Леко, за потпредседника др Александар Зега, а за секретара и благајника др М. Стојиљковић. Међутим први званични текст правила Друштва датира из 1906. и наведен је у записнику са 57 сасатанка од 28. фебруара 1906. године. На основу једног концепта писма од 14. новембра 1908. и на основу комеморативног говора поводом 10. година од смрти др Александра Зеге из 1938. године може се закључити да је нова управа бирана 1907. године са Проф. Симом Лозанићем као председником и Александром Зегом као потпредседником, а затим 1912. када је Александар Зега постао председник. 

У периоду од 1907. па до почетка Првог светског рата има мало докумената и тешко се могу пратити активности Друштва, које су током рата потпуно прекинута. Након рата, све до 1927. године, активности су биле скромне, а не постоје документи које би их описале. Изузетак је позивница Српског хемијског друштва за "Свечану седницу која ће се одржати у част прославе 25. годишњицее постанка Српског хемијског друштва и 50. годишњице књижевног и научног рада г. проф Симе Лозанића. Седница ће се одржати у хем. учионици на Универзитету, у суботу 2. децембра 1922. године у 18 часова". Потписан је др Александар Зега, председник Друштва.

1927. године Друштво проширује делокруг рада на целу земљу и мења име у Хемијско друштво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, уз оснивање две секције - у Београду и Загребу. Правила новог друштва потврђује Министарство унутрашњих дела 5. јануара 1927, а 5. јуна одржана је Главна скупштина Друштва у Славонском Броду. За председника је изабран Проф. др Костза Н. Тодоровић, а за потпредседника Проф. др Никола Пушин. Председник Београдске секције је др Александар Зега, ранији председник Српског хемијског друштва, а Загребачке секције др Станко Михолић. Већ следеће године Загребачка секција се издваја из Друштва и ради самостално као Југословенско хемијско друштво, а после смрти др А. Зеге 1928. изабран јее нови председник Друштва, Проф. инж. Коста Н. Тодоровић. Три године касније Друштво мења име у Хемијско друштво Краљевине Југославије, а председник остаје Проф. Тодоровић.

У периоду до Другог светског рата Друштво развија богату активност, са бројним састанцима и саопштењима, последњих година пред рат све је више и страних предавача. Као најзначајнију активност у том периоду треба истаћи покретање часописа Гласник хемијског друштва, 1930. година, чији је први уредник Проф др. Никола А. Пушин. Часопис одмах постиже висок научни ниво и реферише се у великим светским референтним часописима. Детаљније о часопису и издавачкој делатности Друштва можете прочитати ОВДЕ.

Са избијањем рата престаје свака активност Друштва, па и публиковање часописа, али одмах по завршетку рата друштво обнавља рад, и овог пута као при оснивању "без икаквих статута и часника". Први радни састанак одржан је 27. августа 1945. године, а прво предавања на њаму држи Проф. др Павле Савић. До краја новембра одржано је седам састанака са исто толико пленарних предавања, али и у циљу доношења нових правила. Правила су усвојена и решењем Министарства унутрашњих послова од 30. новембра 1945 одобрена. У просторијама Техничког факултета у Београду 17. децембра 1945. одржана је прва годишња скупшина Српског хемијског друштва после рата, на којој су изабрани управа, надзорни одбог и редакциони одбор Гласника: председник Проф др Александар Леко; потпредседник Проф др Вукић М. Мићовић; први секретар инж. Радомир Вељковић; главни уредник Гласника Проф. др Никола Пушин. 

У наредних скоро шездесет година Друштво се непрестано развија, организују се секције и подружнице, број чланова непрестано расте, да би свој максимум достигао крајем осамдесетих година прошлог века када је достогао број од преко 3000 чланова, покрећу се нове публикације (Хемијски преглед 1950; Вести 1978), организују се бројни скупови - прво, данас традиционално Саветовање српског хемијског друштва организовано је 1950. године (под именом Саветовање хемичара Србије). Своје јубилеје Друштво је прославило 26. до 29. септембра 1972 . године научним скупом Хемија данас и сутра, поводм 75 година постојања и 24. до 27. септембра 1997. године великим скупом, изложбом и сајмом, поводом једног века рада Друштва. Тим поводим издати су монографија Хемија и хемијска индустрија у Србији и књига Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност, а јубиларне бројеве објавили су и часописи Друштва: Journal of the Serbian Chemical Society (некада Гласник хемијског друштва) и Хемијски преглед.

Током 2017. године Друштво је обележило 120. годишњицу оснивња.

Део података је преузет из књиге Српско хемијско друштво - историја, устројство, делатност

JSCS Vol 01 1930Early members of the Serbian Chemical Society published their professional articles on chemistry in 1898 and 1899 in Nastavnik (the Teacher), a journal of the Teachers' Society.  However, already at the beginning of 1899 the Society published a separate Bulletin under the name of Minutes of the Serbian Chemical Society. From 1899 to 1906, 11 issues of the Minutes were published.  In 1906 publication of the Minutes ceased.  In 1914 a report by M. Stojiljkovic for the period 1904-1906 was published in the Teacher.  Those were the first publishing activities of the Serbian Chemical Society.

In the Statute of the Society which was passed in January 1927, several articles referred to the professional journal.  In article 5 dealing with the means of realizing the tasks of the Society, it was said that this would be achieved, among other things, "by publishing a professional journal". Three more articles of the Statute referred to publishing magazines; article 34: "The Administrative Committee is to organize the publication of a professional journal as a periodical of the Society," article 35: "The Society will issue separate regulations about editorial work and publication of the journal," article 36: "The professional journal will be printed at a location which the Administrative Committee finds most suitable for the interests of the Society. All members of the Editorial Board need not necessarily be from the town where the journal is published, for they can communicate in written form." The journal of the Serbian Chemical Society was founded three years after the Statute had been passed.

However, already in the same year when, after the First World War, the restored Serbian Chemical Society started working, i.e. in 1927, several chemical papers were published. The first two years, 1927 and 1928, the papers were published in a journal both for chemistry and pharmacy: The Archives for Entire Chemistry and Pharmacy which was published as a supplement to Glas apotekarstva (the Voice of Pharmacy), the journal of the Serbian Pharmaceutics Society.  The Journal was edited by A. Leko, P. Jovanovic and M. Mokranjac, as well as by the former Editor of the Voice of Pharmacy M. Mirkovic. The first year three issues were published and in the following year, 1928, one issue.  In 1929 the Journal separated from the Voice of Pharmacy and was published independently under the name of Anali hemije i farmacije (Annals of Chemistry and Pharmacy).  Only one issue was published because in 1930 the Chemical Society of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes started its own scientific and professional publication Glasnik Hemijskog Drustva Kraljevine Jugoslavije (The Journal of the Chemical Society of the Kingdom of Yugoslavia). Nikola Pusin was entrusted with the editorial work. He was Editor-in-Chief of the Journal till the beginning of the Second World War.  The first editorial board was elected on March 25th, 1930.

The last pre-war volume of the Journal, volume 10 in 1939, contained 15 papers, 3 reports, 4 communications and 1 obituary on 219 pages. The last paper was received in mid-December, 1940 which means that the last issue of that year was published either at the end of 1940 or, which is more probable, at the beginning of 1941.

The first post-war volume of the Journal was published in 1947 under the name Glasnik hemijskog drustva Beograd (Journal of the Chemical Society of Belgrade). That year, two volumes were published: volume 11, designated 1940-1946, and volume 12 for 1947.  The Editorial Board for publication of the Journal was named at the end of 1945, and constituted at the beginning of 1946.  Nikola A. Pusin remained on as Editor-in-Chief. At the beginning of 1957 the Administrative Committee of the Society decided that from January, 1957 papers could be published in English, German, Russian and French, with a short summary in the national language.  The first paper written in English was published in the triple issue 5-6-7.  It was the paper by Velimir Canic and Radmila Djordjevic, accepted on May 11th, 1957: The Basicities of Pyridine-Monocarboxyllc Acid Ethyl Esters and the Equilibrium Between Dipolar Ions and Uncharged Molecule in Solutions of These Acids. From 1957 the Journal has the title Documenta Chemica Jugoslavica at the top of its covers. This was the outcome of long-term efforts of the Union of Chemical Societies of Yugoslavia to achieve some definite uniformity in publishing journals and in promoting the scientific level papers published in Yugoslav chemical periodicals. Only journals that agreed to respect an agreement about a number of technical question mostly, that papers could only be published after having been given at lea two positive reviews, were allowed to have this title. After 1957, that is, after volume 22 had been published, the Journal due to the shortage of financial means, was not published for almost three years.  By the beginning of 1961 one special issue of the Journal had been published. That issue contained the author, subject and formula, indexes of volumes 1-10 (1930-1939), published in 1958, and 6 issues of volumes 23-24 for 1958159.  At the beginning of 1961 some means were obtained from the Fund for Publishing Activities and the Council for Culture of Serbia. Some means were also obtained from institutions whose members published their papers in the Journal. In order to regulate the financial situation of the Journal, the Administrative Committee decided to introduce advertisements in the Journal so that some money could be collected in that way. The publishing house "Nolit" in 1961 agreed to publish parallel editions of the Journal in English with the assistance of International Technical Funds.  The number of printed copies in 1961 was 1280, of which 70 copies were exchanged for foreign journals from 24 countries and 15 with domestic publishers. In 1963, due to the publication of the delayed issues of volume 27 for 1962, only issues 1 and 2 of volume 28 for 1963 were published; other issues were published in 1964. As the delay in the publication of the Journal was longer and longer, the Administrative Committee of the Society was forced to change publishers. Volume 28 had 59 papers. The Editors continued to encourage members of the Society to more frequently send their papers to the Journal, because the publication of all 10 issues "depended exclusively on their scientific activity." The appeal to authors for their intensive co-operation failed, and in 1964 the number of papers was reduced to 36. Consequently, the triple issue 8-9-10 contained only abstracts of the 11th Annual Meeting.  During that year Djordje M. Dimitrijevic was appointed new Editor.  The new Editorial Board issued new extended rules on how to prepare manuscripts for publication. In 1965 the number of papers decreased again - 33 papers on 337 pages. Beside 10 issues, volume 30 also had a separate supplement containing the Proposal of the Yugoslav Nomenclature of Inorganic Chemistry Made on the Basis of the Recommendations of the International Union for Pure and Applied Chemistry.  The Serbian version of the proposal was done by Prof. Vukic Micovic.In 1968 Aleksandar R. Despic was elected Editor-in-Chief.  In the triple issue 2-3-4 bibliographic cards appeared for the first time They contained summaries of published papers and universal decimal classification; these cards were published regularly till 1978.  The total of published papers was 45 in three triple issues (2-3-4, 5-6-7, 8-5-10).

In 1972, apart from 5 double issues with 36 papers, the jubilee issue of the Journal was published on occasion of the 75th anniversary of the Society.  In that issue Prof.  Djordje Dimitrijevic, President of the Society, gave a detailed review of the history of the Society, which included both the foundation of the Journal and its activities in former years. The Editor of the jubilee volume was Prof.  Dragomir Vitorovic. In 1976 Prof. Slobodan V. Ribnikar was named Editor-in-Chief. The same year the Journal came out in a new more modem outfit, and the authors were given new instructions on to how to prepare their text.  The number of papers was suddenly increased, which, to some extent, was a consequence of the more regular publication of the Journal.  The Journal was introduced into international classification according to which it was given the label YU-ISSN 0017-0941.  The Journal had 589 subscribers in Yugoslavia and 38 abroad, and 134 copies were sent abroad to be exchanged.

In June 1984 at the Annual Assembly of the Serbian Chemical Society, it was decided, beginning from volume 50 for 1985, to have all papers published only in English, and to have the title of the Journal changed to the Journal of the Serbian Chemical Society.  The summaries would continue being written in Serbian.

In 1985 the Journal was published exclusively in English, 12 issues a year, under the new name and with a different cover (designer Milan Jovanovic).  Eighty-three papers were printed on 582 pages.  Two more associates were included in editing the Journal, Prof. Milica Misic-Vukovic and Prof. Svetozar Niketic, as Assistants to the Editor-in-Chief Academician Dragutin M. Drazic was appointed Editor-in-Chief In 1986 he took over all editorial work together with the former Assistant Editors, Editorial Board and Council.

The Journal attained the largest scope in the course of 1995 on the 10th anniversary of being published under its new name and in English when 142 papers by 322 authors (25 foreign) were published on 1201 pages. At the request of the Institute for Scientific Information - SCI from Philadelphia (USA) a contract was made for the Journal to be included in their Genuine Articles Document Delivery Service.


At a meeting of the Administrative Committee of the Serbian Chemical Society in March 1950, at the initiative of Prof.  Aleksandar Leko and some of his closest colleagues, it was decided to start the professional journal Hemijski pregled (Chemical Review) primarily intended to spread chemical culture. The First Editors of the Chemical Review were Milenko Milic and Alfred Jeger. Of all the initiators of the Chemical Review, Prof.  Aleksandar Leko was the one who tended publication the most and who dealt with all problems related to it, so it may be said that he was in love with his creation - the Chemical Review.  To quote Prof.  A. Leko: "I have imagined the Chemical Review to be a journal of general chemical education, a journal to help all teachers, and especially those working in secondary schools, to refresh their teaching and make it more interesting.  In my opinion, such a journal is badly needed and that was why I have strongly supported it and have worked not only to maintain it but to see it gain its proper place in our country." The Chemical Review was published regular bimonthly till 1956, and the following Editors were appointed: Milenko Milic, 1952, Milenko Milic and Cedomirr Jenic, 1953, Dejan Delic, Milenko Milic and Slavko Rasajski, 1955. However, due to the financial difficulties of the Serbian Chemical Society with the sixth volume of that year, its publication was interrupted. After ten years the Chemical Review appeared again. At the beginning of 1967 the first volume came out under the supervision of its Editor-in-Chief, Prof. A. Leko, who again was the main initiator of the publication of the Review.  From that time six issues have been published annually. To the general satisfaction of all members of the Society, Prof.  Leko continued editing the Chemical Review till 1976.

After Prof. A. Leko, Prof.  Milosav Dragojevic 1977 was named Editor-in-Chief of the Chemical Review and he performed editorial duties till 1979 when Prof. Stanimir Arsenijevic was appointed Editor who is still performing this duty. In order to respond to all the tasks entrusted to the Review by its founders, and also to be well informed of developments in science, the Editorial Board of the Chemical Review continues to follow modem achievements in chemistry as a fundamental natural science, its application new materials, modem chemical industry, as well as to support the promotion of teaching chemistry at all levels.  It attempts to inform, not only members of the Serbian Chemical Society, but also other readers on novelties in chemistry and presents chemistry as a science which encompasses all parts of modem life. Chemistry is rightly expected to contribute to the solution of many strategic problems of the modem world.


The "youngest" publication of the Society are: The News from the Serbian Chemical Society, or shortly, just News.  They started being published in the ninth decade of the Society's existence (1978) with the idea that all members should be regularly informed of the many activities which are realised through the Society.  At the Annual Meeting Assembly held on January 16th, 1978, the decision to start publishing an informative newsletter was confirmed.  It would be published quarterly and would be delivered to all members free of charge.  The intention was that this publication become an interpreter and propagator of the basic goals of the Serbian Chemical Society. Over the past seventeen years 41 issues of the News were published - in the first years three issues annually, and then mostly two issues a year. The Editors of the News have been Teodor Ast, Radoslav Adzic and Smiljka Stevic, and since 1994 Dusanka Petrovic-Dakov. Apart from the three regular publications described in detail, publishing activities related to publishing presentations from scientific and professional meetings organized by the Society, has been exceptionally great. There are books in the form of proceedings with complete papers, books with extended summaries and books of abstracts. As the Society has organised at least one and usually several meetings a year in the last forty years, it ' is quite clear how enormous the publishing activity has been.


Among the many published books exceptional useful ones are the Serbo-Croatian English Dictionary - Chemistry and Related Sciences compiled by Prof. Slobodan Ribnikar who was induced by the mistakes in English texts he had come across during his thirteen years of experience of editing the Journal of the Chemical Society Belgrade and Popis Casopisa (List of journals) from the field of pure and applied chemistry in libraries in Serbia (1958) which was compiled by Prof.  Aleksandar Horovic.

Почасни председници Друштва
Honorary Presidents of the Society

Aleksandar Despić  -1979 

Dragomir Vitorović -1982 

Dragutin Dražić - 1987 

Vladimir Rekalić - 1992 

Miroslav J. Gašić - 2006 

Jovan Jovanović - 2012 

Branislav Nikolić - 2012 

 

Почасни чланови Друштва
Honorary Members of the Society

1979
Slobodan Radosavljević

1980
Milosav Dragojević
Stevan Jerotijević

1982
Dionis Sunko

1983
Vladimir Rekalić
Nenad Vujadinović

1984
Milutin Jovanović

1985
Slobodan Ribnikar

1987
Živadin Avramović
Jovan Veličković
Ljubica Vrhovac
Spasoje Djordjević
Mihailo Jaćović
Jovan Jovanović
Borivoje Mišković
Živorad Čeković
Milenko Ćelap

1989
Momčilo Ristić

1990
Ivan Mićović

1991
Radmila Jovanović
Rajko Vračar

1992
Milutin Stefanović
Miroslav Gašić

1993
Slobodan Jovanović
Ljubinka Lorenc
Milan Muškatirović
Djordje Petković
Boško Pavlović
Tomislav Janjić

1994
Vladimir Vukanović
Stojan Grujić
Milica Mišić-Vuković
Miroslav Pergal
Paula Putanov
Borivoje Tomić

1995
Nikola Blagojević
Dragan Veselinović
Branislav Nikolić

1996
Tibor Pastor
Dušanka Petrović-Djakov

1998
Teodor Ast
Srdjan Kamenković

1999
Bojana Grujić-Injac
Radoslav Adžić
Olga Gašić
Roža Halaši

2001
Ferenc Gaal
Ratko Jankov
Mihael Špiteler

2002
Mirjana Vojinović-Miloradov

2003
Ivan Vranić
Svetolik Ilijć
Tomislav Nikolić
Erne Švan

2006
Ivan Draganić
Miroslav J. Gašić

2008
Velizar Stanković

2009
Bratislav Jovanović
Bogdan Šolaja
Milan Dabović
Slavko Kevrešan

2010
Snežana Bojović

2011
Rado Marković

2012
Biljana Abramović
Radmila Maruinković-Nedučin
Milan Popović

2013
Erne Kiš
Dragan Marković

2014
Ivanka Popović
Slobodan Milonjić

2015
Ivan Gutman

2016
Živadin Bugarčić

2017
Slavica Ražić

Заслужни чланови Друштва
The Merit Members of the Society

1979
Nikola Gaković
Slobodan Ribnikar
Nikola Dimitrijević

1980
Miluutin Stefanović
Aleksandra Stojiljković
Miroslav Pergal
Momir Jovanović
Živadin Avramović
Ljiljana Vulićević

1981
Momčilo Ristić
Ljubinka Lorenc
Tomislav Janjić

1982
Bojana Grujić-Injac
Slobodanka Joksimović-Tjapkin
Čedomir Arsić

1983
Jelena Bojanović
Milica Milosavljević
Miroslav Gašić

1984
Marija Tecilazić-Stevanović
Toma Janaćković
Slavoljub Đukić

1985
Tibor Pastor
Teodor Ast

1987
Radoslav Adžić
Rajko Vračar
Radmila Jovanović
Ivan Mićović
Aleksandar Mošić
Dragojle Nešović
Tomislav Nikolić
Dimitrije Džokić

1988
Zvonko Stanković
Momčilo Jovetić
Miodrag Ignjatović
Miodrag Petković

1989
Draginja Mihajlović
Nada Vidojević

1990
Slobodan Jovanović
Gordana Milovanović
Vladimir Pavlović
Svetislav Živanović

1991
Branislav Nikolić
Nenad Juranić
Milka Dokić
Ilija Ilić

1992
Ratko Jankov

1993
Nikola Blagojević
Snežana Bojović
Petar Dvornić
Slobodan Matijašević, posthimno
Nada Novović-Simović
Zvonimir Popović
Dragan Sinadinović
Smiljka Stević
Olga Gašić
Bratislav Jovanović
Milija Jovanović
Dušanka Petrović-Djakov
Petar Pfendt
Dejan Skala
Bogdan Šolaja
Dragan Veselinović

1994
Mirjana Vojinović-Miloradov
Ivan Vranić
Vojislava Jojić
Momir Marinković
Dimitrije Pešić
Velizar Stanković
Ruža Halaši

1995
Marija Todorović

1996
Vera Dondur
Žarko Jovanović
Vojin Krsmanović
Tomislav Milovanović
Milan Popović

1998
Ivan Gutman
Svetolik Ilijć
Dragan Marković
Ljubinka Rajaković

1999
Gordana Vunjak-Novaković
Ivan Juranić
Milan Dabović
Dušan Sladić
Erne Kiš
Slavko Kevrešan

2000
Danka Jovanovic
Vukadin Leovac
Ubavka Mioč

2001
Dragana Živković
Snežana Milić
Sonja Djilas
Julijan Kandrač
Radmila Marinković-Nedučin
Olga Cvetković
Slobodan Milonjić

2002
Ljiljana Jovanović

2003
Branimir Jovančićević
Adam Markuš
Zoran Minić
Snežana Sinadinović-Fišer

2004
Biljana Abramović
Luka Bjelica
Miroslava Djordjević
Konstantin Popov
Ivanka Popović

2005
Radmila Šećerov-Sokolović
Vlada Veljković

2006
Jasna Djonlagić
Svetlana Radojković
Marija Ivošević

2007
Ljuba Mandić

2008
Slavica Ražić

2010
Gordana Vučković
Olgica Nedić
Vesna Mišković-Stanković

2013
Bojan Radak
Dušan Unković

2014
Darko Stevanov-Pavlović
Miloš Đuran

2015
Živadin Bugarčić

2016
Niko Radulović

2017
Snežana Gojković
Vladimir Panić

Вести : : News